Откривен нови велики пројекат тајних служби: Своје тајне криће унутар ДНК

CC0 / pixabay / Шпијун
Шпијун - Sputnik Србија
Пратите нас
Обавештајне агенције имају план за прављење рачунара који чувају информације унутар ДНК и других органских молекула, пише „Жива наука“.
Едвард Сноуден - Sputnik Србија
Америчке обавештајне службе опасније од терориста

Интелигентне истраживачке пројектне активности, група унутар америчког одсека која развија технологије за америчке обавештајне службе, најавила је планове за развој рачунара „таблетоп“, који могу сачувати и дохватити податке из великих шаржа полимера — термин који се односи на широку палету дугих молекула.

Полимери могу да чувају податке у низу појединих атома или скупина атома.

Циљ пројекта је покушај да се реши основни проблем модерног доба: велики и растући трошкови чувања података.

Дата центри широм света усисали су 416,2 терават-сати електричне енергије у 2016. години. То је око 3 одсто глобалног потенцијала, према извештају „Индипендента“, а чини 2 одсто глобалних емисија стаклених гасова.

Стручњаци су изјавили да свет не може поднети експоненцијалну стопу раста глобалног центра за обраду података.

Документ из 2016. године у часопису „Биомедицинско међународно истраживање“ утврдио је да ДНК може, првенствено, сачувати густину информација о рачунару, захтевати мање енергије и преживети вишу и нижу температуру од конвенционалних тврдих дискова.

Три робота на Ранселер политехничком институту у Њујорку - Sputnik Србија
Машине са емоцијама? Роботи постају нова земаљска врста

Аутори тог рада су известили о успесима прототипова ДНК рачунара који су користили генетске молекуле за дугорочно чување и меморију (РАМ). 

Али нико још није схватио како имплементирати чување података ДНК на великим системима.

Стручњаци ИАРПА су изјавили како ће нови напори, под називом „Складиштење молекуларних информација“, бити разбијени у три дела: двогодишњи програм који ће открити како чувати податке у ДНК или друге молекуле при великим брзинама, двогодишњи програм како би се утврдило преузимање тих података при великим брзинама и двогодишњи напор за развој оперативног система који може радити на тој ДНК.

Дневно.хр

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала