Код згртања богатства, сматра Пол Долан, аутор бестселера „Заувек срећни: како избећи мит о савршеном животу”, највећа замка је постати завидан и увек желети још више. Зато је кључно знати препознати кад је доста.
Премда граница о важност новца за срећу варира, према најпознатијем истраживању које су спровели економисти Данијел Кахнеман и Ангус Дитон, врхунац срећног живота за Американце је када зарађују 75 хиљада долара годишње. Потом следе прекомерна потрошња и екстраваганција који носе све мање задовољства, а све више бриге. Они који зарађују десет милиона долара годишње тек су незнатно сретнији од људи који за њих раде.
Осим богатства, Долан сматра да постоје још четири мита о срећи: имати успешну каријеру, бити заљубљен, удати се или оженити и имати децу.
Бити банкар или адвокат, каже он, не чини људе претерано срећним, свакако не срећнијим него бити фризер или продавац цвећа. „Добар посао је онај у којем се осећате добро, а не онај који носи већу зараду“, каже Долан, преноси портал Бизлајф.
Често људи погрешно приступају и љубави, очекујући да заљубљеност траје читавог живота, али она брзо поприма нове облике управо да би омогућила друге циљеве у животу.
Четврти мит представља брак, али позивајући се на истраживања, Долан истиче како је он у просеку добар за мушкарце јер им доноси дужи живот и више новца, али не увек и за жене. Најдуже живе жене које никад нису биле удате, које су здраве и задовољне животом.
На крају, када је реч о деци, она представљају неизмерно задовољство, али уједно доносе и стрес, немир, али и забринутост. Тако то и треба бити, сматра Долан, а не очекивати да нас заувек чине сретнима. Истраживање показује да је срећно 41 одсто жена које су у браку и имају децу, али је срећно и 24 одсто жена које нису у браку и немају децу.
Срећа је, чини се, највећим делом генетски предодређена или има корене у раном детињству . Истраживање „Соња Љубомирски: The how of hapiness” показује да генетика носи 50 одсто среће, а само 10 процената одређује ситуација у којој живимо и колико зарађујемо. Остаје још 40 одсто на које можемо утицати. Оно што је пресудно за дневно расположење, каже Елизабе Дан са Универзитета Бритиш Колумбија, јесте умеће балансирања и начин на који трошимо своје време.
Прочитајте и:
