Заменик градоначелника Београда Горан Весић изјавио je да је за борбу против вируса корона неопходно да се пронађе „српски начин“, који би подразумевао примену рестриктивних мера својствених само за Републику Србију, јер је, како је навео, наша земља успешнија од држава Западне Европе по броју вакцинисаних, те да не би требало да „преписује“.
Србија између „закључавања“ и „откључавања“
Весић је то рекао након што је констатовао да најновије мере Кризног штаба праве велику штету привреди главног града, где је, према његовим речима, већ неколико десетина хиљада људи послато на две недеље неплаћеног одсуства. Због свега тога најавио је да ће на следећој седници штаба тражити да се те мере укину.
Београдски угоститељи поздрављају такав став и поручују да ће сваку помоћ дочекати раширених руку, јер су, како кажу, на издисају. Они позивају на успостављање коначних услова под којима би могли да раде, како би читава грана могла да „стане на ноге“.
„Врло је тешко да се човек зарази у ресторану, где људи седе на одређеном растојању у односу на градски саобраћај или нешто слично томе. Свака помоћ је добродошла, али мислим да је најбитније да се тренутно прича с државом и Градом о директној финансијској помоћи фирмама, јер ово што смо до сада добили је ’омча око врата‘. На сваки минималац помоћи који смо добили ми морамо најмање три месеца пореза и доприноса за тог запосленог да издвојимо. По сваком запосленом који не ради смо у дебелом минусу. На све то, регуларно доспевају таксе, кирије, а о ПДВ-у да не говорим. Само за мој ресторан је за претходни месец стигло 150.000 динара, због чега нам је рачун у блокади“, наглашава власник једног престоничког ресторана и ноћног клуба Филип Калаба.
И директор Удружења хотелијера и ресторатера „ХОРЕС“ Георги Генов упозорава да ће хотели пропасти ако им држава не помогне. Попуњеност хотела у периоду од 9. до 13. марта била је нешто виша од 20 одсто. Од половине марта до јуна у просеку је резервисано само 6,9 одсто смештаја.
„С увођењем нових мера је и ту дошло до отказивања. Једноставно, хотелска индустрија је у неизвесности што се тиче планирања, запослених, гостију и свега што ће се одвијати даље из аспекта посла. Дошло је до краја. Нема више резерви. И резерва резерве је већ потрошена“, предочава Генов.
С друге стране, став здравствених стручњака је јасан – једино решење за смањење броја новозаражених тренутно је потпуно „закључавање“, а једина шанса за спас од вируса је вакцина.
Иако се слаже да су новим рестрикцијама неправедно кажњени и привредници који су се придржавали претходних мера, епидемиолог и координатор Кризног штаба у Краљеву Радован Чеканац за Спутњик каже да је компромис између здравства и привреде морао да се направи много раније, увођењем, спровођењем и контролисањем јединствених, уравнотеженх мера.
„Ово више нема никакве сврхе. Годину дана причам да треба да се научи да се живи с овим вирусом. Зна се где су била жаришта. Што то није контролисано и ригорозно санкционисано, то је питање за друге. Ништа се није показало као довољно ефикасно“, напомиње Чеканац.
Чак и да се сада на две до три недеље уведе полицијски час, истиче Чеканац, то би само смањило дневни број новооболелих на око 1.500 и донекле растеретило здравствени систем, а ако би после тога уследило „откључавање“, вирус би након неколико дана наставио да се брзо шири.
„Искомпровитоваћемо вакцинацију. Колико људи је примило једну дозу или после друге ’зарадило‘ вирус, зато што је страшно раширен? Једина шанса је вакцина, али ни она чак не пружа стопостотну заштиту, а камоли опште мере“, упозорава Чеканац.
Да би решење проблема у коме су се нашле привреда и здравство ипак могло да буде ригоризније контролисање претходних мера убеђен је Генов, који верује да између интереса две гране може да се успостави равнотежа, јер, како каже, без здравих људи – нема економије.
„Уколико се донесу мере, онда морају да постоје инструменти којима ће да се спроводе, као и санкције за оне који их не поштују. Санкције од 5.000 динара због неношења маски и присуства на јавном скупу су мале. Ако би казна била још 50.000 динара или 1.000 евра, као што је у иностранству, или друштвено користан рад, онда нико не би хтео да учествује у том догађају, где се појављују неодговорни. То је ствар државе, да организује и с надлежим службама санкционише“, напомиње Генов.
Неки угоститељи сматрају да медицинари морају да пристану на компромис, јер, како тврде, не схватају да су власници ресторана, барова, клубова, кафића и сл. порески обвезници и да затварање њихових локала кочи рад других грана, попут прехрамбене индустрије.
„Београд у великој мери зависи од угоститељства. Једини компромис који може да се направи је да осмисле одређене мере у којима цео посао има смисла, да може да се ради као и у било којој другој бранши. Ван тога све је немогуће. ’Закључавање‘ нема апсолутно никаквог смисла у овом тренутку, поготово зато што се цела земља хвали како смо постигли добар број вакцинисаних и ревакцинисаних“, уверен је Калаба.
Састанак владе и угоститеља
Поводом стања у угоститељству у петак је у згради Владе Србије одржан састанак коме су присуствовали премијерка Ана Брнабић, министар финансија Синиша Мали, министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, представници Удружења ноћних барова и клубова, угоститеља из Новог Сада и „ивент“ (event) индустрије.
„Влада је спремна да додатно помогне угоститеље. Осим три пута по пола минималца, који су најавили за јул, тражили смо још један цео за август и надамо се да ће то усвојити. И поред покушаја колега из Новог Сада да договоре још неке олакшице, влада на то није пристала. Добро и битно је што смо влади представили проблем с радом до 20 сати и мислим да су на неки начин прихватили нашу сугестију да се радно време више никада не спушта испод 21 сат, јер, ако се то деси, ресторани не могу да служе вечеру, што значи да не могу да послују. Надамо се да ће то ускоро ступити на снагу и да ће ресторани радити макар до 21, ако не и до 22 сата“, предочава председник Удружења ноћних барова и клубова Миша Релић и додаје да у влади постоји добра воља да се помогне и ноћним клубовима.
Представници угоститеља тражили су да им се отпишу сви трошкови према држави, међу којима и онај за доприносе, али су добили одговор да је то законски немогуће.
„Онда смо дошли до покушаја договора да добијемо директне субвенције како бисмо платили трошкове које имамо према држави. Преговори се настављају. Очекујемо већ у понедељак или уторак нови састанак у истом саставу. Ми смо свесни да ћемо морати да сносимо део проблема, део трошкова, али ако један ноћни клуб и бар у просеку дугује 80.000 евра држави за период у којем му је држава забранила да ради, онда мислим да она мора да покрије макар 70 одсто тих трошкова“, изричит је Релић.
Председник Србије Александар Вучић је гостујући на РТС-у у четвртак увече најавио новчану помоћ приватном сектору. Око милион и по радника добиће три пута по пола минималца, почевши од априла. Помоћ ће добити и хотелијери (350 евра по соби и 150 по кревету), а вероватно и угоститељи (још по један минималац по раднику).
Финансијску помоћ, према Вучићевим речима, добиће и музичари (око 3.000 њих) и незапослени. Он је наговестио да би за музичаре она могла да износи по два минималца, али ће о томе коначну одлуку донети влада. Незапослени ће поред већ најављених 60 евра у јуну добити још по 60. Аутопревозницима ће бити исплаћено шест пута по 600 евра по аутобусу.
Сазнајте: У каквом стању је туризам у Србији?
