Кратка историја Васкрса: Од седмице Христових страдања до данас

За хришћане широм света, Васкрс је највећи и најрадоснији празник у години.

Више од 2.000 година, Васкрс представља средишњи догађај у хришћанској цркви: васкрсење Исуса Христа хришћани виде као испуњење библијског пророчанства о месији који ће устати из мртвих и онима на небу даровати вечни живот. (Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова – из Акатиста васкрсењу Христовом).

Након четрдесетодневног поста који се завршава Великом или Страсном седмицом у којој се обележавају библијски догађаји који су се десили на Велики четвртак, Велики петак и Велику суботу, долази Васкрс.

Сви догађаји о Сину Божијем и краљу Јевреја, Исусу из Назарета ког су називали и чудотворцем који је помагао сиромашнима и одбаченима, описани су у Новом завету.

Православна црква дочекује Васкрс поноћном светом литургијом.

Исусова популарност сметала је римској власти, он је њима представљао претњу, а они су се супротстављали његовом учењу. Непријатељско расположење према Христу додатно се повећало након Исусовог тријумфалног уласка у Јерусалим у ком га је дочекала група људи која је полагала палмине гране на пут испред њега. (Улазак у Јерусалим је покретни празник који се слави недељу дана пре Васкрса, а дан након васкрсења Лазаревог).

На Велики четвртак, током вечере – која је касније у историји запамћена као Последња вечера, Христ је рекао својим ученицима да ће га један од њих издати, а онда их је позвао да заједно са њим једу хлеб и пију вино (његово тело и крв).

Након вечере, Исус је био ухапшен. Издао га је један од његових ученика, Јуда Искариотски, који је издао Христа у замену за 30 сребрњака.

Поред тога што су му судили, Исуса су у тамници и тукли. Пошто је видео да се народ сада окренуо против Христа, Понтије Пилат, римски прокуратор Јудеје, осуђује га на смрт. Исуса су на Велики петак живог приковали на крст, на начин на који су се смрћу кажњавали злочинци и побуњеници. На крсту је умро и бива сахрањен у пећини где је његово тело лежало читавог наредног дана, који се обележава као Велика субота.

Хришћани дочекују Васкрс на различите начине. Протестанти практикују молитву у време изласка Сунца, а католици у ноћи између Велике суботе и Васкрса одлазе на ускршње бдење. Православна црква, која Васкрс слави према Јулијанском календару, обележава га тринаест дана касније у односу на остале цркве које славе, а дочекује га поноћном светом литургијом.

Током година, обележавање Васкрса се стопило са паганским обичајима којима су славили пролеће. Један од њих је и популарни обичај доласка ускршњег зеке који носи јаја – која су симбол новог живота.

Постоји неколико теорија о томе где је настала ова традиција, али ниједна од њих није научно потврђена.

У сваком случају, фарбање јаја, ускршњи зека и даривање велики су део савременог слављења Васкрса, преноси „Национална географија“.