Објављена најсвеобухватнија светска мапа подручја у ризику од земљотреса /фото/

Светска мапа подручја у ризику од земљотреса укључује податке о тлу и структурна својства зграда како би се приказала вероватноћа да земљотрес оштетити те грађевине.

Свака трећа особа у свету је изложена земљотресима. Тај се број у последњих 40 година готово удвостручио.

У просеку, земљотреси изазивају економске губитке у вредности од око 40 милијарди долара сваке године, због уништења производне и ометања саобраћаја. Зато је сада знање о сеизмичкој активности већи приоритет него раније.

Ове седмице, једно од највећих осигуравајућих друштава из САД-а, ФМ Глобал, објавило је најопсежнију светску карту ризичних подручја. При изради карте, коришћени су подаци и модели сеизмичких опасности које су израдили фондација која се бави моделима земљотреса ГЕМ, кинеска управа за потресе и америчка геолошка служба.

#Earthquakes pose an ever-present #risk. Check out the FM Global Worldwide Earthquake Map, a new, interactive tool to help you compare earthquake risk across the globe and improve the resilience of your global supply chains. Read more: https://t.co/hVGHzNCz5j pic.twitter.com/yYJ3SybnjW

— FM Global (@FMGlobal) May 4, 2021

​Мапа приказује зоне означене бојом на основу раздобља кретања тла које је изазвало оштећења - сваких 50 година, сваких 100, 250 и 500, и више од 500 година, преноси Јутарњи лист.

За разлику од стандардних мапа земљотреса које приказују само очекивана подрхтавања тла током сеизмичког догађаја, ова карта укључује податке о тлу и структурна својства зграда како би се приказала вероватноћа да ће земљотрес оштетити те грађевине.

Својства тла играју важну улогу у исходу земљотреса. Како сеизмолошки таласи путују кроз земљу, крећу се брже кроз тврде стене него кроз меко тло. Када ти таласи пређу из тврде у меку земљу, повећава им се амплитуда, а већи талас изазива јаче подрхтавање тла. Зрнасти и водом засићени седиментни слојеви у подземљу такође могу да доведу до укапљивања тла током потреса, а притом је тло обично круто и понаша се попут течности, што доводи до рушења зграда.

Ова карта у обзир узима и крхкост грађевина, посебно зграда, како би се дефинисале ризичне зоне. Сеизмолози често истичу да није потрес тај који убија људе, већ оштећене зграде. Ако су зграде пројектоване у складу са модерним сеизмолошким правилима, са ојачаним конструкцијама, онда је ризик врло низак чак и ако дође до јаког потреса. Са друге пак стране, чак и земљотрес мале снаге може да изазове много жртава ако се уруше, примера ради, циглени зидови у старим зградама.

Сваке године око 1000 снажних земљотреса, магнитуде 5,5 или више, погоде Земљу. Велика већина њих догађа се на местима где се сусрећу тектонске плоче или где се сегменти Земљине коре померају бочно један уз другог. Мало земљотреса се догађа дуж раседа у стабилној унутрашњости плоча.

Према овој карти, неке области у свету су у зонама високог ризика, попут америчких савезних држава Калифорније, Ајдаха, Неваде, Новог Мексика и Јуте. Тамо су могући потреси и јачи од 7 степени по Рихтеру, односно земљотреси који могу да оставе разорне последице.

Области попут Новог Зеланда, Кине, Мексика и Латинске Америке у ризику су због тога што се најактивнији вулкани налазе на подручју где се сусрећу плоче или близу тог подручја.

Што се тиче Европе и Блиског Истока, како се афричка плоча креће према северу, она се судара са европском и азијском плочом и тако ствара сложене раседе и помера микроплоче око Средоземног и Црвеног мора. Другим речима, Холандија, Француска, Швајцарска, Италија и Израел су зоне високог ризика.

Када је реч о Индији, индијска плоча се креће према северу и судара са азијском плочом формирајући притом Хималаје. Процес изградње планина генерише пуно потреса и потисних раседа, а подручја нижег ризика су америчке савезне државе Орегон и Вашингтон.

У зонама мањег ризика су и Тајланд, Малезија, Сингапур и Аустралија, које граниче са такозваним Ватреним прстеном. У Европи и на Блиском истоку Шпанија, Немачка, Аустрија, Мађарска и Уједињени Арапски Емирати су у нижем ризику од разорних земљотреса.

Ризична, али не претерано, и област Отаве-Монтреала у Канади, где у ретким случајевима тектонски стрес може поновно да активира пронађене фосилне раседе.

Прочитајте још:

• Земљотрес у Јадранском мору
• Земљотрес у околини Бањалуке