Има ли Украјина право на мир

© Sputnik / Николай Лазаренко / Уђи у базу фотографијаВизит руководителей Франции и Германии в Киев
Визит руководителей Франции и Германии в Киев - Sputnik Србија
Пратите нас
Док Путин, Оланд и Меркелова преговарају о спречавању новог рата у Европи, из Сједињених држава настављају да „доносе свету мир и наду“ и да “васпитавају” Русију преко леђа Украјине

Хиљаде мртвих, индустријски део Украјине, Донбас и Луганск — готово потпуно уништени, разорена држава, свет доведен на ивицу, не "хладног", већ правог рата… Изгледа да је све то морало да се догоди, да би Европа одлучила да покрене озбиљну иницијативу за заустављање ратничке машинерије која лагано почиње да се захуктава.

Наизглед изненадна, посета Ангеле Меркел и Франсоа Оланда руском председнику, веома је дуго и пажљиво припремана. Све је почело много раније — када је Франсоа Оланд, враћајући се из посете Казахстану, "на неколико минута" слетео на аеродром Внуково у Москви и срео се са Путином.

Од тог тренутка почиње дискретно да се мења реторика Париза према Москви, и обрнуто. Чак ни "мистрали", које Париз до данашњег дана није испоручио Русији, не изазивају нарочиту љутњу. Напротив, Москва предлаже крајње мирољубиво решење — уместо да Француска плати пенале за прекршени споразум, од ње се тражи само да врати примљени новац и да све буде заборављено. Као да обе стране желе да оставе отворена врата за неке озбиљније разговоре. Политички аналитичари тврде да је тада Путин предложио Оланду план, који је овај све до пре два дана усаглашавао са европским партнерима. Последња етапа у тим разговорима, пре поновног сусрета са Путином, био је украјински председник Петар Порошенко, коме су европски заштитници врло јасно ставили до знања да је то јединствена шанса за мирно решење сукоба који је одавно измакао контроли (ако ју је председник Украјине, и не само овај, уопште икад имао).

А ситуација је заиста опасна. Не говори случајно Оланд о последњој шанси — устаници у самопроглашеним републикама су кренули у офанзиву која се може завршити опкољавањем 35-45 процената војске Кијева у рејону Дебаљцева. А ако се то догоди, победници се неће ту зауставити.

Ако је веровати информацијама које стижу из Украјине, Кијев не само што неће имати снаге за контраофанзиву, него неће моћи ни да се одбрани. О томе сведоче и проблеми са мобилизацијом, о којима се већ отворено говори. Европа која, вербално, подржава Украјину није спремна да спонзорише не само рат, него ни мир.Украјина је велика земља и као огроман усисивач усисава и новац и енергију Запада, а при томе не доноси никакву корист. Напротив, врло лако може да доведе до трагедије, ако ратнички расположене балтичке земље и Пољска успеју да увуку ЕУ, а пре свега НАТО у сукоб.

Зато су петосатни разговори у Кремљу дошли у правом тренутку, а тајност којом су обавијени, још једном је показала озбиљност тренутка и одлучност европских лидера да зауставе ратну машинерију. Иако ни из Кремља ни из Париза и Берлина није процурело ништа о садржају плана Оланд-Меркел, наслућује се да ће супротстављеним странама бити предложено да за линију разграничења узму ону која је створена после јануарских победа устаника, да се Донбасу да специјални статус и да му се укине економска блокада.

Такав сценарио требало би да задовољи и Москву јер се питање Крима не помиње, што ће рећи да је одлука донета на референдуму прихваћена, а Путин је много пута изјављивао да сматра да Донбас и Луганск треба да остану у саставу Украјине, али са специјалним статусом. Очекује се да буде предложено и увођење миротворних снага Уједињених нација на зараћену територију. Пракса последње две деценије показује да се на тај начин обично стварају такозвани "замрзнути конфликти" који се потом тешко решавају, али би то у сваком случају представљало озбиљан корак ка заустављању оружаног конфликта.

У сваком случају, преговори у Москви су измакли границу са које нема повратка, бар до коначног одговора Петра Порошенка. И то би требало да за сада, буде довољно. Али, очигледо није. Ангела Меркел у понедељак путује у Вашингтон, а отудa, очигледно, дувају неки други ветрови. О томе говори низ поступака, који делују као намерно смишљени да онемогуће мирно решење проблема. Јер, како другачије тумачити чињенице да у тренутку кад европски лидери разговарају о миру, у Украјину стиже Џон Кери који обећава Кијеву оружје, док се из Вашингтона сенатор Мекејн жали што његова земља није дала Украјини боље оружје, па је ова"приморана" да користи касетне бомбе!

Џон Маккејн - Sputnik Србија
Мекејн за Sputnik: Грешка је Америке што Украјина користи касетне бомбе
У исто време НАТО у Европи оснива „ударну песницу", која ће, по речима Столтенберга, бити "дефанзивна"! Не заостају по агресивности ни балтичке земље, које се, тобоже, веома плаше Русије, па би да подрже Украјину свим средствима. Можда би требало да их неко пита да ли та средства укључују и учешће у рату, са свим последицама тог чина.

А Порошенко, који на речима прихвата све мировне иницијативе и планове, осокољен толиком подршком пријатеља, само дан пре него што ће сести за преговарачки сто с Ангелом Меркел и Франсоа Оландом, тражи од Европе "политичку, економску и војну помоћ".

Помаже му и Џо Бајден на Минхенском форуму — тврдећи да "Украјина има право да се брани".

По свему судећи, са таквим пријатељима, Украјина има сва права, осим права на — мир!

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала