„Покушали смо да решимо проблем без крви“

© Sputnik / Григориј Васиљенко / Уђи у базу фотографијаВиталиј Захарченко
Виталиј Захарченко - Sputnik Србија
Пратите нас
Бивши министар унутрашњих послова Украјине Виталиј Захарченко говорио је у интервјуу за РИА Новости о догађајима у ноћи између 29. и 30. новембра 2013. године у Кијеву и о томе да су украјинске власти разматрале варијанту растеривања Евромајдана на силу, али нису учиниле тај корак желећи да избегну велики број жртава.

Кад сте Ви као непосредан учесник у тим догађајима, схватили да оно што се дешава није само још један у низу протеста, већ државни преврат? Или, у сваком случају, кад сте постали свесни да се припрема државни преврат?

„У ноћи кад се десила провокација са студентима, односно, у ноћи између 29. новембра и 30. новембра 2013. године. Тачније, у рано јутро 30. новембра, кад сам за то сазнао. Ја ове студенте ипак не бих назвао студентима, то су углавном били сасвим зрели мушкарци, неки су имали по 45 година или отприлике толико. Међутим, у историју су ушли као деца коју је милиција претукла. Још једном желим да истакнем да је то била провокација. И то је био први сигнал, у сваком случају, за мене, да се у земљи спрема државни преврат".

Али управо Вас неки оптужују за то да сте дали налог за растеривање мирних демонстрација у ноћи између 29. и 30. новембра, које су се касније претвориле у радикални сукоб учесника у митингу и државне власти.

„Желео бих да подсетим на то колико су мирног карактера биле активности радикала на Мајдану до 30. новембра. То је важно. У суштини, није било никаквог мирног супротстављања. Напротив, још пре 30. новембра, пре оне познате ноћи кад је Беркут растерао неколико десетина протестаната, већ се десило неколико крајње агресивних дејстава усмерених против државне власти и милиције. На пример, 24. новембра у Улици Грушевског група радикала, међу којима су били и народни посланици, чланови странке Свобода, сломила је рампу и почела је том цеви, као овном да туче милицију. Учесници у манифестацијама су прскали беркутовцима сузавац у очи, отимали су им пендреке из руку и покушавали су да им стргну маске. На основу оперативних података, којима смо тада располагали, а сад то потврђују и многобројни видеоснимци на интернету, тада смо знали, а сад сам у то апсолутно убеђен да је на Мајдану пуштена у погон технологија сакралне жртве. Одређени људи су намерно испровоцирали сараднике Беркута да примене силу и оружје како би се појавиле сакралне жртве, које је требало да постану симбол борбе против крвавог режима".

А зар нису сакралне жртве у још већим димензијама постали студенти које су Ваши сарадници растерали у ноћи између 29. и 30. новембра 2013. године?

„До тада су у Кијеву створена два Мајдана, два трга. Мајдан Независности, где су се већ неколико дана (од 2324.) налазили студенти, који су захтевали да се одмах потпише споразум о придруживању Европској унији. Њихови захтеви су били јасни, а облик протеста сасвим миран; односно, они нису кршили закон, а овакав израз грађанског става се може само поздравити. А на сто метара од Мајдана Независности одржавао се још један митинг — на Европском тргу су наступале политичке партије, радикали који су захтевали свргавање актуелне власти. И политички Мајдан је покушао да се удружи са студентским, стихијским. То им није пошло за руком пошто студенти, који су у својству слогана истицали захтеве о којима сам говорио, нису желели да имају ништа заједничко с политичарима. Студенти су схватали или су очигледно осећали да политичари из опозиције имају сасвим друге циљеве и да студенте желе грубо да искористе за остваривање ових политичких циљева".

Да ли сте дали налог радницима Унутрашњих послова или сарадницима из других јединица, које су Вам биле потчињене, да на Мајдану примене ватрено оружје?

„Не. И не само то, желео бих да Вам скренем пажњу на следеће чињенице које се због нечега упорно прећуткују. У року од два дана — 18. и 19. фебруара 2014. године — од прострелних рана је погинуло 14 радника милиције, а 86 је рањено. Радници милиције тих дана нису чак носили ни ватрено оружје, имали су само оружје с еластичним мецима које називате гуменим. Пар дана после ових догађаја престао сам да будем министар унутрашњих послова Украјине. Али у мени се, као у обичном грађанину, појављује питање које бих упутио садашњој власти: ко је кажњен због убиства 14 милиционара? Да ли је неко вршио истрагу о њиховој погибији? Одговорићу да није. Колико ми је познато, истрага није узела чак ни метке који су извађени из њихових тела. Дакле, нема ни истраге. Исти случај као и у причи с првим сакралним жртвама, с „непознатим снајперима". О снајперистима — садашње власти су после Мајдана посекле или уништиле чак и дрвеће и билборде на којима су се налазили трагови метака. Односно, сад на основу рупа од метака није могуће одредити одакле су пуцали ови снајперисти. А резултати истраге друштву нису презентирани. Мислим да једноставно нема резултата објективне истраге.

Желим да истакнем да су сви радници милиције и Беркута поштено и предано обављали своју дужност. Они нису бранили власт, већ законитост, поредак и државу, понекад по цену свог живота. Неизмерно сам захвалан овим људима што су у тешким тренуцима искушења били верни заклетви, својој дужности и украјинском народу".

Зашто Јанукович као председник није предузео максимално растеривање силом Мајдана, кад је већ постало јасно да се ради о државном преврату? Да ли Вам је предлагао такву опцију? Да ли се саветовао?

„Наравно, разматрали смо и такву варијанту. Али знате да се на Мајдану стално налазио велики број цивила, који нису били директно увучени у сукоб, који су саосећали с њима, али нису учествовали у агресивним дејствима. Приликом растеривања силом и чишћења Мајдана могли су настрадати невини људи. Колико их је тамо могло бити? Хиљаду, две хиљаде, можда много више, нисмо знали прецизно, али је било јасно да ће број жртава бити велик. Осим тога, на политичко руководство Украјине је стално вршен јак притисак са стране земаља Европске уније и САД".

Виталиј Захарченко - Sputnik Србија
Украјинска власт разматрала употребу силе на Мајдану

„На питање шта је требало учинити, имам јасну представу. Као прво, није било могуће решење применом силе. Била је потребна политичка воља, способност и спремност за преузимање одговорности свег политичког руководства, а пре свега Врховне раде. За успостављање реда пре свега је требало лишити имунитета народне посланике који су се крили иза овог имунитета, кршили закон и позивали на државни преврат. Узгред ћу поменути, СБУ је покренуо кривичне поступке по члану 109 КЗ против посланика који су отворено позивали на државни преврат. Зашто народни изабраници, представници тадашње коалиције, који тако активно причају о наводној пасивности милиције, нису учинили ништа како би одбранили законитост у Украјини? Да се до десило, касније би, поступајући строго по закону, органи за одржавање реда могли да позову на одговорност коловође преврата иза чијих леђа су деловали наоружани радикали".

„Исто тако строго руководство земље је требало да реагује и на све покушаје мешања у унутрашње ствари Украјине од стране саветника из страних амбасада. Потребне су биле јасне и обавезујуће команде за све структуре власти. Међутим, све то није требало да учини министар МУП-а, већ највише политичко руководство које представљају парламент и председник. Да је то почео да ради министар, следећи његов логичан корак требало би да представља хапшење највишег руководства. А то се назива диктатуром. И по чему бисмо се тада разликовали од садашње хунте? Таква варијанта догађаја би била погибељна по земљу. И ја једноставно нисам разматрао. Иако су неки саветовали…"

Кад су дошли на власт, Ваши опоненти су у сличној ситуацији прогласили антитерористичку операцију у Украјини. Зашто Ви нисте учинили исто то?

„У току такозване антитерористичке операције већ је погинуло преко пет хиљада људи. Ми смо били против тога, до последњег тренутка смо покушавали да политичке проблеме решимо без крви".

Да ли као члан Јануковичевог тима осећате своју одговорност за оно што се у земљи десило за време вашег руководства, и што је у коначном довело до државног преврата?

„Наравно, осећам своју одговорност због онога што се дешавало тада, али пре свега за свој сектор одговорности — рад у МУП-у. А што се тиче оцене владе Виктора Јануковича у целини… Могу да кажем да се све познаје на основу поређења. Ако се садашње стање украјинске економије, социјалних програма, политичке — унутрашње и спољашње — ситуације у земљи, братоубилачког грађанског рата, упореди са ситуацијом од пре годину дана, мислим да ће све изгледати мало другачије. А ко је за то крив — треба да оцене грађани Украјине.

РИА Новости http://ria.ru/interview/20150219/1048621348.html#ixzz3SCrKC1dB

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала