ЕК против мењања услова за Србију

© AFP 2022Европски парламент
Европски парламент - Sputnik Србија
Пратите насTelegramOdyssey
Званичник Европске комисије Сајмон Морђу изјавио је данас да је „јасан став Комисије да би био створен“ крајње штетан преседан ако би се отварање поглавља 23 у преговорима о чланству Србија-ЕУ условаљавало захтевом да Србија мења закон о суђењима за ратне злочине.

У расправи у резолуцији о Србији у Европском парламенту у Бриселу, то су затражили хрватски посланици, оспоравајући право српском тужилаштву да истражује и подиже оптужнице за злочине на подручју бивше Југославије.

Морђу је нагласио да је српски закон врло сличан оном у више земаља чланица Европске уније и предочио да је у свим досадашњим преговорима о чланству став Европске уније био да се о билатералним питањима разговара ван преговора, преноси Бета.

© Sputnik / Владимир Астапкович / Уђи у фото-галеријуПоглавље 35 треба отворити на почетку преговора, наводи се у нацрту резолуције ЕП
Поглавље 35 треба отворити на почетку преговора, наводи се у нацрту резолуције ЕП - Sputnik Србија
Поглавље 35 треба отворити на почетку преговора, наводи се у нацрту резолуције ЕП

Посланици Сполњополитичког одбора (СПО) ЕП су у расправи пружили подршку резолуцији о Србији у којој се указује на напредак и одлучност српске Владе да се ухвати у коштац са структурним друштвеним и привредним реформама на путу ка чланству у Европској унији, предочивши „нужност напретка у најважнијој реформи — владавини права“.

Одбор (СПО) је данас у Бриселу углавном усагласио нацрт те резолуције, у коју „ради сажетости и прецизности“ нису уврштена билатерална питања, како је то образложио известилац Еврпског парламента за Србију Дејвид Мекалистер, који је припремио тај документ.

То је наишло на негодовање делегације хрватских посланика у Европском парламенту, који су поднели низ амандмана са захтевом да се Србији превасходно одузме право на истрагу и суђење за ратне злочине, што је, како они виде, случај с једним хрватним држављанином.

Они су тражили да се то на неки начин постави као услов за даљи напредак Србије ка Европској унији, уз питања судбине несталих, повраћаја културних добара и решења границе на Дунаву.

У нацрту резолуције ЕП наводи се да је темељито спровођење „правне тековине“ Европске уније, европских закона и политика за Србију и даље кључни показатељ успешности процеса европске интеграције.

У том документу, коју је припремио Дејвид Мекалистер, истиче се да би поглавље 23. о правосуђу и темељним правима, као и поглавље 24 — правда, слобода и безбедност, требало отворити у раној фази преговора о чланству ЕУ.

Такође се подстичу Београд и Приштина да наставе дијалог и примену постигнутих договора, и подвлачи да је оквиром за преговоре о чланству Србија-ЕУ „утврђено да се упоредо с општим напретком преговора мора остваривати помак у нормализацији односа с Косовом у складу с поглављем 35“.

Европски парламентарци такође су „позвали Србију да усклади своју спољну и безбедносну политику с политиком ЕУ, укључујући своју политику према Русији“.

У документу се изражава „жаљење што Србија, када је то од ње било затражено, није ускладила своје одлуке с одлукама Савета министара (ЕУ) којима се уводе рестриктивне мере против Русије“.

Према нацрту резолуције ЕП, реформа правосуђа мора довршити како би се зајамчила потпуна независност и непристраност судија и тужилаца, а за то је потребна и допуна устава.

Парламентарци ЕУ поздрављају снажан политички подстрек који се у Србији даје битки против корупције и примени препорука Групе држава за сузбијање корупције (ГРЕЦО).

Такође се упозорава да су случајеви одавања информација медијима о истрагама у току, чиме се крши претпоставка невиности, озбиљан разлог за забринутост и требало би их истражити и покренути судски поступак у складу са законом.

ЕП похваљује рад независних регулаторних тела и њихов допринос побољшању правног оквира и већем ступњу одговорности државних институција, уз напомену да се препоруке независних регулаторних тела морају следити, а њихова независност поштовати.

У нацрту резолуције се поздравља и тражи спровођење усвојених закона о јавном информисању и медијима, закона о електронским медијима и закона о јавним радиодифузионим услугама и позива на њихову спроведбу.

Парламентарци Уније наводе да су „забринути због претњи новинарима и све горих услова за потпуно остваривање слободе изражавања у Србији и наглашавају потребе потпуне транспарентности медијског власништва“.

Према документу ЕП, поплаве у Србији у мају 2014. озбиљно су погодиле становништво и неповољно утицале на привреду, али је српским властима упућен подстрек да спроведу структурне привредне реформе како би се побољшао амбијент за инвестиције, смањио високи степен незапослености и сиромаштва, и спровела консолидација буџета.

Европски парламент „напомиње, међутим, да је правна несигурност присутна у приватном сектору и након усвојених законских измена“ и отуд „поново изражава забринутост због одредби новог члана 234. о злоупотреби положаја и овлашћења који се још увек могу произвољно тумачити“.

У нацрту резолиције се додаје да Србија треба да усагласи законодавсвто с „правном тековином“ Уније како би што брже спровела раздвајање и реструктурирање јавног предузећа за гас.

СПО Европског парламента ћe сутра гласати о резолуцији за коју је поднесено преко две стотине амандмана, а двадесетак их је прихваћено и усаглашено од свих политичких група у Одбору.

Владавина закона и суд за ратне злочине на Косову

Европски парламент (ЕП) оценио је  да нова влада Косова мора снажно да се посвети јачању владавине права и правосудја, сузбијању корупције и организованог криминала на свим нивоима, и структурним економским реформама и запошљавања.

У нацрту резолуције коју је подржао Спољнополитички одбор (СПО) ЕП додаје се да косовска влада "мора дати и предност успостављању и сарадњи с посебним судом за ратне злочине, чиме ће се Косову помоћи да се суочи са својом прошлошћу".

Одбор у нацрту резолуције о којој ЕП треба да се у пленуму изјасни у марту, такодје "подстиче преосталих пет држава чланица ЕУ да признају Косово, јер би се тиме додатно омогућила нормализација односа Београда и Приштине".

У овом документу о којем ће сутра гласати СПО ЕП, наводи се да је дошло до напретка у слободи кретања, а Србија и Косово се позивају да наставе с потпуним спроводјењем већ постигнутих споразума, укључујући доделу Косову посебног медјународног телефонског позивног броја.

Нацрт резолуције је подржан, а једине оштре примедбе је ставио један француски посланик који је рекао да је против овог документа зато што се нигде не спомиње да су Албанци починили злочине над Србима и да је у "тој покрајини извршено етничко чишћење Срба", будући да преко двеста хиљада српских избеглице не могу да се врате у своје домове. 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала