Појачан притисак на медије у Србији

© AFP 2022Неизвесна судбина српских локалних медија
Неизвесна судбина српских локалних медија - Sputnik Србија
Пратите насTelegramOdyssey
У Србији је остварен напредак у истрази убистава истакнутих новинара, али је и појачан притисак на медије. У процесуирању ратних злочина није видљив већи напредак, а дискриминација мањина и даље постоји, оценила је организација Амнести интернешенел (АИ).

"Влада је појачала притисак на медије. Јавни коментари у којима је критикован одговор власти на поплаве у мају уклоњени су са владиних вебсајтова, а критички појединци позивани су на 'информативне разговоре' у полицији", наводи се у извештају АИ о стању људских права у свету у 2014. години, који је данас објављен.

Организација наводи и случај хакерског обарања сајта Пешчаника после објављивања текста о наводном плагијату докторског рада министра унутрашњих послова, преноси агенција Бета.

У извештају се подсећа и да су настављене истраге о убиствима новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића и да су подигнуте оптужнице за убиство Ћурувије против четири особе, укључујући бившег шефа државне безбедности Радомира Марковића.

Цензура - Sputnik Србија
Цензура у Србији лако доказива, тврде Репортери без граница

АИ указује и на незаконито хапшење и депортовање 11 чланова покрета за људска права Фалун Гонг, уочи самита с Кином у децембру, пошто је њихов скуп против кинеских власти отказан.

Када је реч о проблему присилних нестанака, АИ оцењује да упркос ексхумацији тела 53 косовска Албанца из гробнице у Рашкој, и даљим истраживањима у Батајници, где је ексхумирано више од 800 тела, "нема напретка у привођењу правди оних који су организовали пренос тела с Косова".

Ромска насеља су била несразмерно погођена поплавама, а тридесет једном Рому, међу којима је било дванаесторо деце, ускраћен је приступ пријемним центрима у Београду, уместо чега су смештени у ратна склоништа без воде и санитарног система.

Претње и напади на припаднике ЛГБТ популације нису ефикасно истражени, а ретки су случајеви суђења за злочине из мржње, оценила је та организација.

АИ наводи пример портпарола Противтерористичке јединице МУП-а Радомира Почуче, који је позвао фудбалске навијаче на линч жена у црном. Против њега је подигнута оптужница за угрожавање безбедности, али не и за родну дискриминацију, тако да "мотив мржње није узет у обзир".

У извештају се подсећа и да су, после инцидента с беспилотном летелицом на фудбалској утакмици Србија — Албанија, најмање 33 објекта у власништву Албанаца била мета напада.

Од јануара до октобра готово 19.000 српских држављана тражило је азил у земљама ЕУ, а око 13.000 миграната је поднело захтев за азил у Србији.

"Само пет подносилаца захтева је добило азил до средине децембра, а у процесу утврђивања избегличког статуса нису испоштоване процедуре прописане Законом о азилу. Гранична полиција наводно враћа потражиоце азила и мигранте у Македонију", наводи АИ.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала