Иако је на основу годишње рејтинга Форбса, само један украјински бизнисмен ушао међу првих сто — Ринат Ахметов, неугодан актуалном кијевском режиму, нашао се на 88. месту.
По свему судећи, такозвана антитерористичка операција на истоку Украјине веома се одразила на имовинско стање Ахметова, зато што је још 2012. године он био на 39. месту по рејтингу, али су се и финансије других кијевских олигарха у последњих годину дана веома смањиле.
Међутим, подаци рејтинга могу да се разликују од реалних цифара, пошто они не узимају у обзир приходе од сиве економије.
„Сива економија у Украјини је врло добро развијена, штавише, актуални и бивши председници Укрјине скоро ништа нису учинили како би сиву економију учинили транспарентном“, каже политички аналитичар Међународне организације за посматрање избора (CIS-EMO) Станислав Бишок.
Према његовим речима, догађаји који су се десили у Украјини пре годину дана и настављају се данас, никако не допринесу успостављању нормалног система контроле и сакупљања пореза.
„Зато је Мајдан у великој мери утицао на ову економију позитивно. Она је сада још заштићенија него што је била раније, јер држава има много озбиљније и важније проблеме од искорењивања саме сиве економије“, тврди Бишок.
Лош пример је заразан
Између осталог, Кијев одавно има проблема са решавањем било каквих задатака, па је тако председник Украјине Петро Порошенко, чије предизборно обећање је била продаја фабрике „Рошен“, искористио мноштво изговора, али се није ослободио свог извора прихода.
А лош пример је, као што се зна, заразан. Зато се и други локални олигарси нису истакли инвентивношћу, тим пре што се не ради о таквом појму као што је добротворна делатност. Ако она и постоји, усмерава се на финансирање учесника антитерористичке операције, а не на помоћ становницима региона.
„Углавном се људи, чији се финансијски, идустријски и остали интереси налазе у зони конфликта, тачније на истоку Украјине, или се налазе у зони сукоба интереса са људима на власти, не боре, већ спасавајући оно што имају одалазе у иностранрство“, каже Константин Шуров, председник украјинске савезне организације Руска заједница Украјине.
Изузетак је, према његовим речима, само неколико људи у Донбасу који данас балансирају на ивици иза које може да наступи кривична одговорност.
„Могу лако да их оптуже за подршку ’сеператистима‘, ’терористима‘, али они ипак настављају да пружају врло озбиљну хуманитарну помоћ онима којима је потребна: старцима, пензионерима, деци, сиромашнима, инвалидима. При томе ова хуманитарна помоћ неколико пута премашује помоћ од стране украјинске државе“, истиче Шуров.
О томе шта су то социјалне обавезе, Кијев не воли да говори. У суштини, Украјина је данас банкротирала и без помоћи међународних кредитора очигледно неће моћи. Само, куда ће отићи новац када се на власти налазе бизнис-групе и кланови олигарха?
Сигурно не на помоћ сиромашном становнштву земље. Министар економског развоја и трговине Украјине Ајварас Абромавичус констатује да због економског пада крупних олигарха фактички није остало. Жалосно је друго: новац је изгубљен, а за добра дела истих ти олигарха нико није ни сазнао.
