Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Срби хоће радо у војнике, али нема места

Пратите нас
Војна обавеза, по свему судећи, у Србији неће бити уведена, бар не тако скоро јер за то нема довољно услова. А и због цивилизацијске тековине, којом се укидањем служења војног рока пре четири године држава померила напред.

Стручњаци ипак нису јединствени у том ставу, а према анкети коју су дневне новине Блиц објавиле за викенд, већина грађана Србије је за поновно увођење војног рока.

Спутњик је истраживао има ли Србија могућности да се поново уведе војни рок.

За поновно увођење војне обавезе у Србији изјаснило се две трећине испитаника које је телефонски анкетирала агенција Опен сорс. У позитивним одговорима предњаче западна Србија и Шумадија, као и сеоске пре градских области.

Иако је Влада Србије укинула војну обавезу 2011. године, захтева за добровољно служење војног рока све је више. Популарност војске као институције у коју грађани имају највише поверења не мења се током деценија.

© Фото : Званични сајт Војске СрбијеИако је Влада Србије укинула војну обавезу 2011. године, захтева за добровољно служење војног рока све је више. Популарност војске као институције у коју грађани имају највише поверења не мења се током деценија.
Иако је Влада Србије укинула војну обавезу 2011. године, захтева за добровољно служење војног рока све је више. Популарност војске као институције у коју грађани имају највише поверења не мења се током деценија. - Sputnik Србија
Иако је Влада Србије укинула војну обавезу 2011. године, захтева за добровољно служење војног рока све је више. Популарност војске као институције у коју грађани имају највише поверења не мења се током деценија.

Међутим, професор Факултета безбедности Зоран Драгишић за Спутњик каже да увођење обавезног служења војног рока није добро решење и да га спроводи само неколико европских земаља.

„Укидање опште војне обавезе у Србији био је значајан корак напред, не само по питању људских права, него и по питању безбедности и ефикасности војске. Имамо ограничен војни буџет, привреда нам је веома слаба, и поновно увођење опште војне обавезе изискивало би додатне трошкове и реорганизацију војске. Требало би поново направити јединице које би служиле за обуку. Уместо да се купи наоружање и средства која су нам потребна, новац би се потрошио на краткотрајну и потпуно бесмислену обуку регрута, сматра Драгишић.

Он напомиње да садашње решење не треба мењати, јер би у супротном држава направила додатне трошкове који би ослабили војску, јер би капацитети елитних војника, који су данас припадници борбених јединица, били трошени на увежбавање регрута, што је крајње неефикасно.

„Не постоји ниједна војска на свету која се ослања на регруте. Мислим да има више разлога против, него за увођење војне обавезе, додаје Драгишић.

Новинар Политике Мирослав Лазански не подржава Драгишићево мишљење. Он тврди да поновно увођење опште војне обавезе не би пуно коштало и да би се на тај начин повећало бројчано стање војске, што би био бољитак.

„Мислим да би политичари требало да воде рачуна о расположењу јавности, ако су анкете показале да је већина грађана за поновно увођење редовног војног рока. Заправо, ми нисмо ни укинули војни рок, ми смо га суспендовали, тако да, правно гледано, ту нема неких великих проблема, сматра Лазански.

Лазански каже да је српски експеримент са професионалном војском пропао и да само изузетно богате земље себи то могу да приуште.

„Професионални војници немају одговарајућу плату, имате негативну селекцију, а квалитетне кадрове игноришете. Са редовним служењем војног рока можете да добијете квалитетан кадар. Ми смо пресиромашна земља за чисто професионалну војску. Потпуно професионалну војску могу да имају само богате земље. У Европи имате Аустрију, Грчку и Турску које су задржале служење војног рока. О томе би требало озбиљно размишљати, да не би официри радили неке једноставне операције, додаје он.

© Званични сајт Војске Србије"Наше потребе су у потпуности задовољене, од 2011. до 2014. имали смо два упутна рока за добровољно служење војног рока. Због повећаног интересовања кандидата увели смо још два упутна рока и повећали број војника са 1.000 на око 2.000", кажу за Спутњик у Војсци Србије
Наше потребе су у потпуности задовољене, од 2011. до 2014. имали смо два упутна рока за добровољно служење војног рока. Због повећаног интересовања кандидата увели смо још два упутна рока и повећали број војника са 1.000 на око 2.000, кажу за Спутњик у Војсци Србије - Sputnik Србија
"Наше потребе су у потпуности задовољене, од 2011. до 2014. имали смо два упутна рока за добровољно служење војног рока. Због повећаног интересовања кандидата увели смо још два упутна рока и повећали број војника са 1.000 на око 2.000", кажу за Спутњик у Војсци Србије

Капетан корвете Јово Кривокапић из Министарства одбране каже да се у Војсци Србије радују податку да млади желе да служе војску и чине све да им свима изађу у сусрет. Од 2011. године, када је укинута војна обавеза, у војску је уведен принцип добровољности. На тај начин је војска, каже Кривокапић, изашла у сусрет свима и онима који желе да служе војни рок и онима који имају приговор савести.

„Наше потребе су у потпуности задовољене, од 2011. до 2014. имали смо два упутна рока за добровољно служење војног рока. Због повећаног интересовања кандидата увели смо још два упутна рока и повећали број војника са 1.000 на око 2.000. Тренутно имамо четири упутна рока. То су март, јун, септембар и децембар. Настојимо да изађемо у сусрет свима, и свима који желе да служе војску изаћићемо у сусрет.

Кривокапић каже да је војска, због великог интересовања повећала број упутних рокова са два на четири, тако да је број добровољаца повећан са 1.000 на око 2.000.

После петооктобарских промена у тадашњој СРЈ водиле су се расправе о скраћењу или укидању служења војне обавезе. Војни рок скраћиван је са дванаест на девет месеци, да би на крају био скраћен на пола године. Уведено је и тзв. цивилно служење војног рока, односно војна обавеза под оружјем замењена је служењем у некој од државних или јавних институција. У првој деценији новог миленијума, војна обавеза била је непопуларна због хипотеке ратова, тешког стања у војсци, а често је у питање довођена и њена смисленост. Наиме, после ратова, бесмислених крвопролића, издаје, небриге, неспретно изведене транзиције унутар ње саме, војска није била толико популарна међу млађим светом.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала