Књига говори о човеку који је у јавност изнео детаље о програмима САД за праћење како грађана САД, тако и бројних земаља широм света, појавиће се ускоро и у Србији. Адвокат објашњава како је почела његова сарадња са бившим радником америчке Централне обавештајне агенције.
— Био сам на одмору крајем јула 2013. године, када сам, као и још петнаестак адвоката, добио позив од Сноудена да се састанемо. Он нас је обавестио да је од неколико земаља тражио политички азил. Рекао сам му да је тај корак неправилан, јер се захтев за издавање азила подноси само ако се дотична особа физички налази на територији земље од које жели да добије азил. Након два дана, он ме је позвао на разговор и тада смо се договорили да ја будем његов заступник.
Један од најпознатијих руских адвоката, члан Друштвене коморе, професор универзитета, један од Путинових повереника у предизборној кампањи, аутор бројних књига, каже за Спутњик да између САД и РФ није потписан споразум о екстрадицији и да, највероватније зато, Америка и није званично тражила изручење Сноудена.
— Са Сноуденом сам већ две године у блиском контакту и потпуно га разумем. Он није то урадио да би зарадио новац, већ зато што је мислио да је то морално. Он је убеђен да је учинио добру ствар, с обзиром да је био принуђен да ради оно што је у супротности са Уставом САД. Све те информације које прикупљају САД о својим и туђим грађанима не служе за заштиту безбедности. Када се догоди терористички акт, из тих милијарди информација које они имају, не могу наћи то што наводно траже. Њима су те информације неопходне да би знали навике појединаца, шта ко воли да једе, облачи, да ради и са каквим људима да се дружи. А све то у сврхе манипулације. Подсетимо се браће Царнајев. Упркос свим информацијама, десио се терористички напад у Бостону. Морамо да се запитамо – шта ће вам такав моћни програм ако нисте успели да спречите напад?
Слажете ли се са мишљењем дела јавности да су западне санкције уведене, између осталог, и због помоћи Сноудену?
— Мислим да су санкције недопустиве и да је председник Путин правилно поступио. Када се сусрећем са америчким дипломатама и када они говоре да ја браним издајника Америке, ја одговарам да заступам америчког грађанина, који на територији Руске Федерације није учинио никакав преступ. Политичке санкције су, по мом мишљењу, потпуно недопустиве. Где је ту закон? Ако неко сматра да политичке санкције могу ефикасно да утичу на руководство неке државе или на грађане, то је апсурд. Дајте да деламо у оквирима актуелног међународног права. Испада да се политичке санкције уводе јер то иде на руку одређеним политичарима како би стекли некакву корист за себе. Санкције могу бити само правне, а никако политичке. Све остало је апсурд.
Како тумачите чињеницу да је Џулијан Асанж баш ових дана пристао да га испитају шведски тужиоци, али само ако му буде дозвољен приступ документима из истраге.
— Ако говоримо о Асанжу, и ту је све накриво постављено. Са једне стране га терете за то што је одавао одређене тајне информације, а са друге за наводно силовање. Свако са здравом памећу, наравно, разуме да је у овом случају све неправилно. Асанж и други који су оптужени, и које прати Америка, имају један и једини могући излаз — они сами морају да схвате да ли уопште, а потом и какве конкретно гаранције могу очекивати од суда, да је он и праведан и независан од политике.
Постоји ли данас таква независна, поуздана судска инстанца на светском нивоу? Некада су Уједињене нације биле светиња, данас, чини се, то није тако…
— Када сам ја студирао, за мене је америчка демократија била светиња. Још док сам био младић, дивио сам се идеји заштите људских права. Много сам читао о овој теми. Но, када сам сазрео, видео сам и како нас замајавају шареним лажама, књигама чија садржина лепо звучи.
Наравно, у Америци има много сјајних идеја. Узмите за пример неке од генијалних америчких председника из прошлости, попут Ајзенхауера… Ипак, оно што се данас дешава некако је безначајно.
Данас САД у име борбе против тероризма бомбардују циљеве Исламске државе, за коју многи руски стручњаци мисле да је индиректно америчка творевина. Како Ви ову околност тумачите?
— Јасно је о чему се ту заправо ради. Чини ми се да је друштво инертно. Ако би целокупно друштво више и гласније реаговало, можда би се нешто и променило. И напротив, ако међународна заједница, а посебно америчка јавност, и даље буде ћутала, онда ће они имати одрешене руке да раде шта желе. И, како би машинерија стално радила, они ће тражити повод да учествују у неким војним сукобима.
Кад смо већ код бомбардовања, ових дана Србија се сећа жртава НАТО бомбардовања од пре 16 година…
— То што су вас бомбардовали, то је чудовишно. То је заправо страшан злочин. Много људи познајем и у Србији и у Хрватској и у БиХ. Душа ме боли када боравим у вашим крајевима, на Балкану. Ужасно је то што су затровали мржњом људе који су до јуче живели у слози заједно много година, много векова. И то све сруши некакав „ментор“ са друге стране океана, који сматра да све треба да буде другачије. Уместо да људи сами одлучују са ким ће и како живети.
Ви сте војни рок служили у Капустин Јару, чувеном руском ракетном полигону. Пре неки дан су коначно завршена тестирања ракетног система С400 Тријумф и овај систем је (засад привремено) из Капустин Јара пребачен у Мурманску област, као одговор на могуће постављање америчког ракетног штита. Како Ви коментаришете жеље САД?
— Нека Америка само сања. Ми имамо веома добар штит. Верујете, ова хистерија која се тиче санкција и могућих испорука оружја Украјини — то све смишљају неразумни људи. Људи се морају договарати. И лош мир је бољи него рат. Данас чујемо да Сенат САД моли председника да потпише закон о испоруци оружја Украјини. А шта је циљ тога? Да се људи даље међусобно убијају? Имају ли такви политичари макар мало савести?
