Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Немачка радо помаже Србији

© Sputnik / Владимир Астапкович / Уђи у фото-галеријуЗаставе Немачке и ЕУ
Заставе Немачке и ЕУ - Sputnik Србија
Пратите нас
Амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм истакао је да је његова земља поносна што је највећи билатерални донатор Србије, истичући да то чини радо, јер верује да Србија заслужује подршку и помоћ, а циљ подржаних пројеката је да млади остану у Србији.

На панел дискусији „15 година немачко-српске сарадње“ на Факултету политичких наука у Београду, Вилхелм је указао да је Немачка, као и многе друге западне земље, одлучила да Србији помаже након политичких преокрета 2000. године.

„Немачка је највећи билатерални донатор, на шта смо поносни. То чинимо радо, јер верујемо да Србија заслужује ту подршку, а у неким областима је и потребна“, објаснио је Вилхелм.

Према његовим речима, Србима сигурно нису потребни савети споља, јер они сигурно многе ствари знају подједнако добро као и Немци, али да понекад искуство из иностранства може бити корисно.

С тим у вези, он је навео систем дуалног образовања у ком Немачка има искуства која може пренети.

Амбасадор Вилхелм је подсетио да је Немачка, са 1,6 милијарди евра, највећи билатерални донатор Србије, али и појаснио да 90 одсто тих средстава нису поклон, већ повољни кредити које Србија треба да враћа.

Развојно-политичка сарадња је, истакао је он, утемељена у политичку и економску сарадњу.

„Нисмо само највећи донатор, већ и други трговински партнер Србије. У Србији присутно више од 400 предузећа из Немачке“, навео је Вилхелм, указујући да је трговинска сарадња прошле године порасла за шест одсто. Он је подсетио и да је удео Немачке у помоћи ЕУ 25 одсто. Ова сарадња, сматра он, често није адекватно видљива у јавности.

„Медији су, пре свега током мајских поплава, пренели слику да је Русија најбрже и највише помагала. То није баш исправно. Не верујем да је српска Влада пренела ту слику преко медија, већ се ради о слици присутној у јавности“, истакао је немачки дипломата.

Вилхелм је указао да и немачка Амбасада има свој буџет за мање пројекте, у висини од 50.000 евра, за које могу да аплицирају невладине организације.

„Циљ свих пројеката билатералне сарадње јесте да млади Срби остану у Србији, а не да напуштају своју земљу. Егзодус младих образованих људи је проблем за Србију“, указао је амбасадор, додајући да има и примера младих који се враћају из иностранства.

Према његовим речима, овај проблем је повезан са економским стањем, а Влади Србије је приоритет да поспеши привреду, отвара радна места како би млади могли остати у земљи.

„Установио сам да многи Срби нису спремни да отварају предузећа. Недостаје предузетнички дух“, примећује је немачки амбасадор.

Србија има одлично образоване младе људе, али нема довољно радних места, те треба да учини нешто, јер напуштање земље није решење, закључио је Вилхелм.

Јоксимовићева: Немачка важан партнер Србије

Министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић истакла је да је Немачка, без обзира на то што се може чути о наводним условима, један од најважнијих партнера Србије на путу у ЕУ, као и највећи билатерални донатор у последњих 15 година са 1,6 милијарди евра развојне помоћи.

Према њеним речима, Немачка је Србији добар и поуздан патнер, што се рефлектује и у добрим економским односима.

Јоксимовићева је студентима ФПН указала на то да економски односи могу да утичу на политичко пријатељство земаља.

Немачка је, како је рекла, јако добар пример коришћења економске дипломатије кроз механизме билатералне помоћи. Што се развојне помоћи тиче, она је навела да је Немачка од 2000. године до данас билатерално помогла Србију са више од 1,6 милијарди евра.

„Немачка нам помаже да подигнемо капацитете, да кренемо да функционишемо у жељеном правцу“, нагласила је она, додајући да треба подићи видљивост чињенице да је Немачка највећи билатерални донатор Србије у последњих 15 година.

Јоксимовићева је прецизирала помоћ коју је Немачка, кроз бесповратна средства, пружила преко пројеката техничке сарадње (ГиЗ).

За енергетску ефикасност добили смо у прошлој години помоћ у висини од три милиона евра за управљање чврстим отпадом и третманом отпадних вода, што је, како је истакла, важно не само за поправљање животне средине, већ и за испуњавање услова из ове области за приступање ЕУ.

За оснаживање младих кроз унапређење перспективе запошљавања добијена је помоћ у висини од 2,7 милиона евра. Подршка инфраструктури квалитета износила је 0,3 милиона, а за добро финансијско управљање милион евра.    

Према њеним речима, Немачка је подржала процес приступања ЕУ са два милиона евра, а за пројекат Фонд за студије и експертску подршку дала је пола милиона евра.

С тим у вези, министарка је навела пример да је Србији до 2030. године потребно 10 до 11 милијарди евра, како би достигла стандарде ЕУ из области заштите животне средине.

Јоксимовићева је најавила да ће немачки министар за развој посетити Србију крајем маја.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала