Цене течног гаса у Србији међу највишим у Европи

Пратите насTelegramOdyssey
Цене течног нафтног гаса (ТНГ) у Србији су међу највишим у Европи, међу којима су, по висини, само цене у Данској, Великој Британији и Холандији, изјавио је Танјугу Јосип Келемен из Регионалног удружења за ТНГ.

Он је навео да је због тога у претходне две године зебележен пад продаје ТНГ-а у Србији за око 33 одсто, истакавши да такав тренд постоји од када је почела примена акциза на ТНГ које су међу највишим у Европи.

Давања држави у цени ТНГ-а у Србији износе око 60 одсто, због чега је цена тог деривата висока, казао је Келемен.

Он је оценио да компаније не могу да направе веће уступке на свој рачун да би снизиле цену ТНГ-а јер су, како каже, привредници већ довољно дали и не могу више, када држава узима 60 одсто, а уз то Србија нема довољно својих ресурса за производњу ТНГ-а и не може утицати на цену горива и осуђена је да га увози.

Уз додатно повећање акцизе од почетка ове године, цена ТНГ-а је порасла, а потрошња тог деривата у Србији је пала, иако је Србија некад била лидер по потрошњи тог еколошког горива у региону, рекао је Келемен.

Он је упозорио да се потрошачи у Србији због свега тога поново окрећу фосилним горивима, који штетно утичу на животну средину и здравље људи, иако је ТНГ еколошки и економски прихватљиво гориво, а то ће се, како је рекао, одразити и на буџет кроз мање приходе од пореза и већа издвајања за лечење од обољења која проузрокују фосилна горива.

Келемен је навео да је у Хрватској, на пример, акциза на ТНГ само 13 евра по тони, а у Србији 380 евра, док је уобичајени европски просек 125 евра по тони.

Потрошња ТНГ-а у Србији, навео је, пала је са 420.000 тона на око 300.000 тона годишње.

У Хрватској се чак, истакао је, дају субвенције од 40 одсто цене уградње механизама за прелазак аутомобила на коришћење ТНГ, а то се ради и у Италији, Великој Британији, Француској и Пољској.

Говорећи о утицају пада цена нафте на светском тржишту на цене ТНГ-а, он је рекао да због тога пада и цена ТНГ-а и да очекује да ће тржиште ТНГ-а и убудуће пратити та кретања.

Келемен је указао да би српски привредници, градска саобраћајна предузећа и локалне самоуправе, који желе да изграде мреже пунионица компримованог природног гаса (ЦНГ) или да уведу коришћење ЦНГ-а у аутомобиле, могли да добију велика бесповратна средства из европских фондова.

Ако се заинтересовани на време пријаве за те фондове ЕУ, могу да добију од 50 до 80 одсто бесповратних средстава од укупне вредности неког пројекта, рекао је он и навео да ако, на пример, неки пројекат вреди око пет милиона евра, из тих европских фондова привредници могу бесповратно повући чак 2,5 милиона евра, а градска саобраћајна предузећа чак 80 одсто вредности пројекта.

„То су велике шансе, да вам неко поклони чак 2,5 милиона евра или више и предлажемо Србији да не чека, јер Хрватска то није успела“, казао је Келеман.

Он је рекао да је несхватљиво да Србија није развила свој потенцијал за коришћење ЦНГ, који се огледа у постојећим налазиштима нафте и гаса у Војводини, а уз то на ЦНГ не постоји акциза као на ТНГ.

Исткавши да је неопходно проширити мрежу пунионица за ЦНГ у Србији, он је навео да у Србија сада има само девет тих пунионица, а да се процењује да има око 3.000 возила који користе ЦНГ, од чега око 1.000 легализованих.

У Хрватској, напоменуо је, сада се ради на развоју ЦНГ-а, али и на новој технологији дизел мотора аутомобила у комбинацији са ТНГ-ом.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала