Рехабилитован Дража Михаиловић

© AP Photo / Darko VojinovicДража Михајловић
Дража Михајловић - Sputnik Србија
Пратите нас
Виши суд у Београду рехабилитовао је команданта Краљевске војске у отаџбини генерала Драгољуба Дражу Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у политичко-идеолошком процесу комунистичког режима 1946. године.

Судија Александар Трешњев рекао је да је суд усвојио захтев за рехабилитацију и поништио пресуду којом је Михаиловић 15. јула 1946. године био осуђен на смрт, а два дана касније стрељан.

На ову одлуку, сходно Закону о рехабилитацији, не постоји право жалбе, па је она коначна.

Судија Трешњев рекао је да је пресуда Врховног суда ФНРЈ у делу који се односи на Михаиловића проглашена ништавном, као и да су ништавне све њене правне последице, па и оне које се односе на имовину.

„Драгољуб Михаиловић сматра се неосуђиваним“, рекао је судија Трешњев, после чега је добио буран аплауз и поздраве публике.

Објављивање пресуде пратио је велики број медија и публике, па је велика судница Палате правде била испуњена до последњег места, преноси Танјуг.

У публици су, између осталих, били принц Александар Карађорђевић, председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ, припадници Равногорског покрета, Образа, Жене у црном и други заинтересовани, међу којима је било и оних у народним ношњама, као и са четничким обележјима.

Суд је утврдио да је спорна пресуда донета у незаконитом процесу из политичких и идеолошких разлога.

Први захтев за рехабилитацију поднео је Михаиловићев унук Војислав Михаиловић 2006. године, а касније му се придружило још неколико удружења и странака.

Предлогу за рехабилитацију придружили су се 2009. године Српска либерална странка, са Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске војске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професорка међународног права Смиља Аврамов и други.

Одлуком суда потврђене су тврдње предлагача рехабилитације да Михаиловићу током процеса није било омогућено право на одбрану, да није видео свог адвоката до почетка суђења, да није имао ни право на непристрасан суд, док му је оптужница уручена седам дана пред суђење.

Није имао ни право да уложи жалбу на пресуду, већ је два дана од изрицања стрељан у тајности.

Посебна Комисија утврђује тачну локацију на којој је стрељан, јер се претпоставља да су његови посмртни остаци пребачени на другу локацију.

Михаиловић иначе нема гробно место.

У недостатку других доказа о Михаиловићевој смрти, решењем Првог основног суда у Београду 2013. године, као датум смрти Михаиловића утврђен је 17. јул 1946. године, пошто је суд утврдио да је стрељан на тај дан.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала