Београђане у Ноћи музеја очекује 120 програма на 60 локација, а поред петнаестак нових простора који су се прикључили Ноћи музеја, посебна новина је Дечија тура.
Најмлађе посетиоце на Калемегдану чека Лего град, морнари који ће их учити везивању чворова, Алиса у Земљи чуда, дружење са становницима беби зоо врта, а биће им отворена и врата Београдске филхармоније и Малог позоришта „Душко Радовић“.
Деца ће имати прилику и да открију тајне Беле недеље, старог обичаја који подразумева прављење покладних маски.
И старији публику очекује занимљив програм — од легендарних филмских пољубаца, преко средњевековних справа за мучење и прве дискотеке на Балкану до непоновљивог пијачног провода.
Захваљујући групи „Аинтагсмузеум“, гостима Ноћи музеја из Аустрије, која је ове године земља-партнер, оживеће и култни београдски клуб „Академија“, који ће ови уметници, уз помоћ успомена Београђана, претворити у „Музеј на један дан“.
Своја врата посетиоцима ће ове године поново отворити прва дискотека на Балкану „Код Лазе Шећера“, у којој су плесали Ален Делон, Мариза Беренсон и Омар Шариф.
Дискотека се налазила у подруму Дома Јеврема Грујића, који ће посетиоци у Ноћи музеја премијерно имати прилику да посете и погледају богату колекцију уметничких дела, попут слика Паје Јовановића и Уроша Предића.
Осим што ће моћи да погледају пушку Хајдук Вељка Петровића и најстарију сачувану венчаницу у Србији, Београђани ће имати прилику и да „проћаскају“ са члановима породице Јеврема Грујића, који су ту живели у прошлом веку.
Музеј Југословенске кинотеке припремио је изложбу „Пољупци које памтимо“ — најлепших пољубаца забележених на филмској траци, али и пројекције филмова који асоцирају на љубљење.
У казаматима на Калемегдану биће изложено више од 60 реплика справа које су у 16. и 17. веку служиле за кажњавање преступника, а на Зеленом венцу Београђане очекује непоновљив пијачни провод.
Када се уморе од куповине на тезгама из различитих епоха, могу свратити до Вукове задужбине, где ће бити изложено прво издање књиге „Црвени бан“.
Какво нас време очекује и шта показују метеоролошки подаци са 28 станица у Србији, питање је на које ће добити одговор они који посете опсервацију Републичког хидрометеоролошког завода на Врачару.
Посетиоци ће моћи и да завире у дневник осматрања Владимира Јакшића из 1848. године, као и прву књигу из области метеорологије.
Галерија „Прогрес“ 16. маја ће угостити путујућу изложбу „comiXconnection“, на којој ће се представити независна стрип сцена из Србије, Хрватске, Словеније, Румуније и Мађарске.
У оквиру ГСП Београд, посетиоце чека поставка Историја ГСП — Карта за будућност. Биће изложене старе возне карте, легитимације, маркице и исправе, као и „ретро“ поништивач карата, али и олдтајмери међу јавним возилима.
Београдска публика ће имати прилику и да „чује“ и види Неиспричане приче Ноћи музеја. Реч је о посебној тури канала „Виасат хистори“, у оквиру које ће посетиоцима своја врата, поред осталих, отворити и најстарија психијатријска болница на Балкану. У оквиру те туре, посетиоци ће моћи да уђу и у Новинску агенцију Танјуг, Палату Србије и зграду Јадранско — подунавске банке.
