Литургији присуствује заменик градоначелника Београда Андрија Младеновић, чланови Градског већа, као и бројни грађани.
После литургије централним градским улицама кренуће литија током које ће бити одржане три молитве.
Литија ће кренути у 11.30 из Улице адмирала Гепрата и тада ће звонити звона у свим градским и приградским црквама, а на њеном челу биће Јерусалимски крст, барјак Града Београда и коњица.
На барјаку од црвеног броката је са једне стране икона Вазнесења Господњег и словима од златних нити натпис „Општина Града Београда 1938“, а са друге стране икона Свете Петке и порука „Ко Крсно име слави — оном и помаже“.
Са леве и десне стране барјака носе се два мала крста и два мала звона која све време непрекидно звоне, а иза њих иде жито Храма и Града Београда, као и колач храма и Града.
У литији ће бити патријарх српски Иринеј, епископи, управа Града Београда, студенти богословије, питомци Војне академије, и велики број грађана.
Литија, која представља једну од наjстаријих традиција Београда, кретаће се од Адмирала Гепрата, преко Кнеза Милоша и Краља Милана до Теразија где ће код Теразијске чесме бити одржана прва молитва за здравље Београђана.
После молитве, литија ће се кретати Кнез Михаиловом и Париском до Симе Марковића где ће код Саборне цркве бити одржана друга молитва у којој се моли за поштеду од страдања, мир и напредак.
Литија ће одатле наставити Поп Лукином, Бранковом, кроз Краљице Наталије и Добрињску до Адмирала Гепрата, где ће по повратку у Вазнесењску цркву, испред гранитног Крста, бити одржана трећа молитва у спомен свих палих јунака Београда.
Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, град је као своју славу узео Вазнесење Господње — Спасовдан. Та стара заветна Слава симболично указује на уздизање — вазнесење Града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност.
Под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, празновање градске славе је повремено прекидано, али и обнављано.
Празник Вазнесења Господњег — Спасовдан, један је од десет празника посвећених Христу.
Вазнесење спада у покретне празнике — увек пада у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.
По хришћанском учењу, после Васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима 40 дана, јављајући им се, учећи их и учвршћујући им веру после Голготе и распећа.
Иначе, колики су значај Срби придавали наведеном празнику, види се и по томе, што је Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан, 1354. године.
На прослави Спасовдана, 1939. године, град Београд је одликован највишим ратним одликовањем — Карађорђевом звездом са мачевима ИВ степена.
Градска слава није слављена од 1946. године, а обновљена је 1992. Скромном литијом коју је око цркве повео патријарха српски господин Павле, поново је Вазнесење Господње почело да се слави као градска Слава.
Током литије, од 11 до 14 сати, за саобраћај ће бити затваране деонице којима она пролази.
