Борис Пастернак — 55 година од смрти руског нобеловца

© Sputnik / РИА Новости / Уђи у фото-галеријуРуска песникиња Ана Ахматова и писац Борис Пастернак
Руска песникиња Ана Ахматова и писац  Борис Пастернак - Sputnik Србија
Пратите насTelegram
Данас се навршава се 55 година од смрти познатог руског песника, новелисте, романописца, преводиоца, писца романа „Доктор Живаго“ Бориса Пастернака.

Рођен 1890. године у Москви, Пастернак је одрастао у висококосмополитској атмосфери, где су неки од бројних посетитеља његовом дому били композитор Сергеј Рахмањинов, песник Рајнер Марија Рилке, писац Лав Толстој.

Његов отац, Леонид Пастернак, био је познати сликар и професор на Московској школи сликања, скулптуре и архитектуре, док је његова мајка, Раиса Кауфман, била концертна пијанисткиња.

© Sputnik / Владимир Вяткин / Уђи у фото-галеријуУ роману „Доктор Живаго“ који је писао 40 - 50-их година прошлог века, Пастернак се ослонио на традиције романа 19. века те је изградио дело на фабули о судбини неколико породица, обухватајући простор од западних руских граница до Сибира, са Москвом у средишту, описујући две руске револуције те завршавајуци епилогом из времена Другог светског рата
У роману „Доктор Живаго“ који је писао 40 - 50-их година прошлог века, Пастернак се ослонио на традиције романа 19. века те је изградио дело на фабули о судбини неколико породица, обухватајући простор од западних руских граница до Сибира, са Москвом у средишту, описујући две руске револуције те завршавајуци епилогом из времена Другог светског рата - Sputnik Србија
У роману „Доктор Живаго“ који је писао 40 - 50-их година прошлог века, Пастернак се ослонио на традиције романа 19. века те је изградио дело на фабули о судбини неколико породица, обухватајући простор од западних руских граница до Сибира, са Москвом у средишту, описујући две руске револуције те завршавајуци епилогом из времена Другог светског рата

Године 1917. написао је збирку песама „Моја сестра живот“, која му је донела међународно признање.

Пастернак је опрезно подржавао руску револуцију, али је био запрепашћен бруталношћу комуниста.

Због политичких напада 30-их година посветио се превођењу класичних дела, међу којима је Шекспир и његова дела „Хамлет“, „Магбет“, „Краљ Лир“, затим Гетеов „Фауст“, али и Пол Верлен, Рајнер Марија Рилке и други.

У роману „Доктор Живаго“, који је писао 40-их и 50-их година прошлог века, Пастернак се ослонио на традиције романа 19. века, те је изградио дело на фабули о судбини неколико породица, обухватајући простор од западних руских граница до Сибира, са Москвом у средишту, описујући две руске револуције те завршавајући епилогом из времена Другог светског рата.

У СССР-у му је роман назван „антисовјетским“, док је на Западу слављен. Нобелова награда за књижевност додељена му је 1958. године.

Совјетске власти су га прогласиле за издајника и нападали су га све до његове смрти 1960. Био је толико злостављан да није могао да оде на уручење Нобелове награде, па је одбио ту част.

До краја живота живео је у сиромаштву, страху и несигурности. Његове последње песме су биле посвећене љубави, слободи и помирењу са Богом.

Пестернак је постхумно рехабилитован 1987. године, а годину дана касније, после 30 година забране, „Доктор Живаго“ објављен је у магазину „Нови мир“.

Тек 1989. године његов син примио је очеву Нобелову награду у Стокхолму.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала