„Турски ток“ ће бити реализован без обзира на Запад

„Турски ток“ ће Русији омогућити да више не користи Украјину као транзитну земљу за гас према Европској унији, а Турској да има важнију улогу на геоекономском и геополитичком плану, посебно у односу с Бриселом, оцењује за Спутњик аналитичар Михаил Гамандиј-Јегоров.

Пројекат гасовода „Турски ток“ биће остварен без обзира на негативну реакцију Запада, сматра Гамандиј Јегоров. 

„Могуће је да Русија и Турска још нису савезници, ако се узму у обзир питања у којима заузимају супротне позиције, понекад чак и дијаметрално супротне, али је неспорна чињеница да су две земље данас стратешки партнери“, наводи аналитичар. 

Турска се, према његовим речима, видно развила и нуди изузетне трговинске могућности. „Ако судимо по тим могућностима и животном стандарду у тој земљи, Турска има више права да буде у Европској унији него балтичке земље, Румунија или Украјина“, сматра Гамандиј Јегоров.

Аналитичар указује да је све мање грађана Турске које привлачи могућност уласка у састав Европске уније. 

„Напротив, сада многи изражавају жељу да развијају односе са северним суседом, Руском Федерацијом. Да не говоримо о другим земљама БРИКС-а, укључујући Кину и земље евроазијског простора, као и Африка, где је Турска последњих година такође веома активна“, наводи аналитичар. 

По мишљењу Гамандија-Јегорова то не значи да Турска намерава да прекине односе с Европском унијом, али јој заједница европских народа више није приоритет. 

„Утолико пре што је садашња Европска унија практично постала синоним за политичке и економске проблеме. Чисто сумњам да је Турској то потребно“, навео је аналитичар. 

Гамандиј-Јегоров наглашава да је Турска већ одбила да се прикључи санкцијама западних земаља против Русије. 

Поред тога, Русија и Турска су се договориле да граде гасовод „Турски ток“. Тај пројекат, према речима аналитичара, омогућиће Русији да више не користи Украјину као земљу кроз коју се остварује транзит гаса у Европу, а Турској ће омогућити да игра значајнију улогу на макроекономском и геополитичком плану, посебно у односу с Бриселом. 

„САД и њихови вазали пожурили су да саопште да не одобравају овај пројекат. Али узалуд, Москва и Анкара ће га реализовати. То ће се десити када особе које ’доносе одлуке’ у Бриселу схвате да ли им је потребан гас за европске потрошаче или не“, сматра аналитичар. 

У суботу, 13. јуна, председници Русије и Турске, Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган, разговарали су у Бакуу и размотрили велике енергетске пројекте, међу којима и „Турски ток“, као и ситуацију у Украјини. Према речима портпарола руског председника Дмитрија Пескова, шефови двеју држава су потврдили стратешки циљ да робну размену повећају на 100 милијарди долара.