Разговори између Београда и Приштине, означени од стране Србије као „дан де“ за Србију, почели су у Бриселу одвојеним састанцима високе представнице Европске уније Федерике Могерини са премијерима Србије и Косова, Александром Вучићем и Исом Мустафом.
Према најављеној агенди, на столу ће бити четири теме: телекомуникације, енергетика, „Парк мира“ у Косовској Митровици и — за Србе најзначајнија тема — Заједница српских општина.
Саговорници Спутњика и са српске и са албанске стране сагласни су да ће постизање договора око формирања ЗСО ипак бити најтежи део, док ће се до компромиса, како сматрају, најлакше доћи око „Парка мира“.
Ненад Васић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду у Београду, сматра да одређени компромиси око телекомуникација и енергетике могу да се постигну, али да ЗСО „задире у суштину албанско-српског проблема“.
„Највећи проблем, формално-правно гледано, ако се погледа шта су захтеви и очекивања званичника у тим преговорима, јесте терминологија која се користи. Основно је да ли ће то бити ЗСО која ће неким оснивачким актом бити направљен као таква, или ће бити регистрована као нека невладина организација — према важећем косовском законодавству“, каже Васић.
Једнако важан је, по Васићу, и „институционални дизајн“ ЗСО, односно питање шта ће та организација садржати од каталога.
Подсећања ради, према договору из Брисела, ЗСО је — из српског угла — замишљена као тело које руководи целокупном имовином државе Србије на Косову.
Приштина, међутим, тумачећи Бриселски споразум на свој начин, сматра да није потребно формирати засебну институцију као што је ЗСО, већ би она, како тврде, требало да се као асоцијација (а ова реч стоји и у оригиналном споразуму из Брисела) придружи постојећој албанској скупини већ удружених општина.
Васић додаје да је актуелно и питање која ће овлашћења имати људи који буду, како каже, постављени на чело ЗСО, али сматра да је готово немогуће да Београд по том питању направи неке уступке Приштини.
„Нисам оптимиста, јер би сваки уступак испод договореног био прихватање званичне позиције Приштине. У овом случају, то не би прихватили ни Срби са севера Косова, али ни већина Срба јужно од Ибра — да не говоримо о српској јавности“, каже Васић.
Он додаје да у овом тренутку не треба очекивати помак по том питању, али да је добро утврдити почетне позиције свих актера.
Политиколог из Приштине Неџмедин Спахиу за Спутњик каже да треба јасно рећи да су преговори у Бриселу у ствари преговори Запада и Београда, а не Београда и Приштине.
„Приштина је ту нека врста гласноговорника Запада. Јавност на Косову не схвата ове преговоре озбиљно, већ као нешто што има унапред одређен резултат. С друге стране, Београд на то другачије гледа, постоји свест да од овога много тога зависи — тако да се због тога и више цењка и тактизира“, наводи он.
Спахиу, на нашу констатацију да није јасно зашто Приштина, ако јој није стало до преговора, „развлачи“ целу причу и зашто не пристане на договорено у вези са телекомуникацијама, енергетиком и са ЗСО, каже: „Ако Приштина нема план, то не значи да га немају Американци и Запад“.
На питање који је циљ Америке и Запада у свему томе, Спахиу објашњава:
„Запад жели да Србија буде у њеној орбити — да буде члан ЕУ и НАТО-а — и да би то постала, наравно да треба да се прилагоди западним стандардима.“
На питање да ли покушава да каже да Запад користи Приштину и преговоре у Бриселу да би, у ствари, „уцењивао“ Србију, Спахиу одговара да „то није прича од данас“, и додаје: „То је прича од пре 25 година“.
Коментаришући ситуацију са ЗСО, Спахиу наводи да су важне компетенције, односно да ли ће то бити само заједница општина, или нова Република Српска у оквиру Косова. То је суштинско питање, и највише је ценкања око тога, каже он.
Дипломатски извори у Бриселу тврде да је Федерика Могерини свесна да је нереално очекивати да се сва четири сложена проблема разреше на једном састанку, али да ће се инсистирати се постигне договор о бар два — а да око осталих, у најмању руку, дође до значајног напретка.
Од напретка у дијалогу двеју страна зависи и отварање првих преговарачких поглавља у процесу приступања Србије ЕУ.
На инсистирање Немачке, прво од тих поглавља требало би да буде поглавље 35, које се односи на процес нормализације односа између Београда и Приштине.
