Зашто хрватској председници смета „плесање у Београду“?

© AFP 2023 / STR Колинда Грабар Китаровић
Колинда Грабар Китаровић - Sputnik Србија
Пратите нас
Док се Србија труди да има што бољу регионалну сарадњу, уверена да ће јој то донети веће шансе за чланство у ЕУ, председница Хрватске, најмлађе чланице Уније, храбро каже да „не води политику регије“, а свом претходнику Иви Јосиповићу пребацује да је био „нападно привржен“ Београду.

У интервјуу „Слободној Далмацији“, Грабар Китаровићева каже да се у време Јосиповића у српску престоницу „као метафору југоносталгије ишло певати и плесати“, а да притом није решено ниједно отворено питање.

„Што их не решите, госпођо председнице, у вашој су надлежности“, узвратио је Јосиповић и упитао Грабар Китаровићеву зашто ни после сто дана на власти нема став нити спољну политику.

Панорама Загреба - Sputnik Србија
Европска Хрватска - сви су се разуларили

Зашто унапређење односа са Србијом у интервјуу прве жене Хрватске звучи као прекор и зашто је искоришћено у контексту обрачуна са политичким противником? 

Председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта то објашњава тиме што је у Хрватској и даље јак десни екстремизам и друштвене снаге које истичу да је у грађанском рату ’90-их једини кривац српска страна, „да су Срби злочинци и агресори, а да су Хрвати ослободиоци и жртве“. 

Према речима Линте, та теза обично се реафирмише у предизборном периоду, када се настоји да се антисрпском реториком добију политички поени, док ће, како наводи, они који желе добре односе са Србијом — лоше проћи на изборима.

Хрватска Председница Колинда Грабар Китаровић - Sputnik Србија
Хрватска неће подизати ограду према Србији

„Често чујемо у јавности изјаве хрватских званичника да желе најбоље односе са Србијом, да желе помирење, али све је то један декоративни ниво и изјаве упућене ЕУ и другим међународним институцијама, док што се тиче унутарполитичке сцене настоје да антисрпском реториком добију политичке поене“, каже Линта.

Да пружање руке Србији и југоносталгија нису пут ка срцима десничарски настројених хрватских бирача верује и хрватски културни антрополог Санди Благонић. 

„Све се базира на фантазији о поновном уједињењу Југославије, коју заправо нико не жели. Она функционише као колективна фантазија за застрашивање, а која је присутна само у политичком дискурсу ХДЗ-а, односно десничарске хрватске странке“, каже Благонић за Спутњик.

Благонић, међутим, сматра да нема разлике између српских и хрватских националиста. „Ако је ико сличан један другоме онда су то хрватски и српски националисти, који профитирају на причама и застрашивању од Срба и Хрвата. Они такве ставове и дан-данас експлоатишу“, каже наш саговорник. У прилог тој тези Благонић каже да су хрватски националисти „живнули“ када је Шешељ стигао у Србију, уживајући у хомогенизацији и мобилизацији хрватске политичке сцене базираној на фиктивној опасности. На сличан начин, сматра Благонић, реагују и српски националисти када је о Хрватској реч. 

„Постоји термин ’морални идиотизам‘ — када човек не може да мисли и морално просуђује изван граница сопственог етноса. Ми, нажалост, живимо у друштву са застрашујућим бројем таквих људи. Оно се можда мало променило протеклих година, али се бојим да нисмо одмакли претерано далеко“, каже Благонић.

Ратне игре, илустрација - Sputnik Србија
Балкан — Полигон за америчке ратне игре
 

„Један део српског друштва морално је одговоран за Сребреницу, јер је подржавао политику која је довела до онога што се тамо догодило, као што је и добар део хрватског друштва окренуо главу од чињенице да је на стотине хиљада Срба убијено и протерано током ’Олује‘“, закључује наш саговорник. 

Ипак, ако се остави по страни често понављана теза да између националиста у региону нема разлике, остаје чињеница да „нападну приврженост Београду“ Јосиповићу није замерио неки маргинални политичар екстремне деснице, већ председница Хрватске.

С друге стране, када је ономад Шешељ запалио хрватску заставу, Више јавно тужилаштво у Београду покренуло је против њега кривични поступак. И још нешто: Србија никада није негирала да се у Сребреници догодио злочин и испоручила је Хагу Ратка Младића и Радована Караџића. А у Хрватској су у току припреме за прославу „Олује“, коју Хрвати славе као празник, иако је њен резултат било око 2.000 убијених и више од 200.000 протераних српских цивила.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала