Брисел је главни непријатељ левице и деснице

© AFP 2023 / STEPHANE DE SAKUTINПротести у Француској
Протести у Француској - Sputnik Србија
Пратите нас
Свеобухватна криза европских вредности које почивају на неолибералном систему и глобализацији изазива једнодушан протест наизглед непомирљивих идеологија и политичких опција − крајње левице и крајње деснице. О томе сведочи и грчки референдум, који су свесрдно подржале бројне екстремно десничарске и левичарске партије у Европи.

Одлуку Грка да одбију предлог међународних поверилаца за излазак њихове земље из финансијске кризе и „леви“ и „десни"“ схватили су као храбар гест, бунт и отпор глобалним центрима моћи.

Да ли је то заиста, како неки тврде, основа за стварање новог политичког система, у којем се бришу постојеће идеолошке разлике?

Грчка, Атина - Sputnik Србија
Грчко „не“: пораз империјалне педагогије

Саговорници Спутњика различито одговарају на ово питање, али су сагласни у једном — било да се партије деле на „леве“ и „десне“, било да је реч о превазиђеној подели — главног непријатеља сви виде у актуелној полици Брисела.

Директор Центра за стратешке алтернативе Душан Пророковић сматра да се досадашње идеолошке разлике у политичком систему унутар Европске уније бришу, поредећи период од деведесетих година прошлог века до данас с временом Француске револуције, у којем је република сменила апсолутистичку монархију.

„Данас више не говоримо о европским тековинама, него о неолибералним тековинама, о покушају једне накарадне глобализације света, како економске, тако и политичке, као и о покушају стварања система у којем ће се целим светом управљати из једног центра моћи“, упозорава Пророковић.

Према његовом мишљењу, потпуно је природно што се крајња левица и крајња десница буне против таквог система, иако из потпуно различитих углова.

Грчка - Sputnik Србија
ОХИ — демократија, НЕИ — тиранија

Док се десница залаже за очување државе и националне културе као важне димензије идентитета сваког појединца, левица у неолибералној доктрини и глобализацији види опасност од даљег нарушавања односа унутар друштва и од угрожавања елементарних људских права, објашњава Пророковић.

Саговорник Спутњика верује да ће доћи до новог груписања политичких партија, односно до нове поделе која, уместо досадашње левице, деснице и центра, подразумева политичке партије које бране неолиберални концепт и оне које га нападају.

Политички аналитичар Бранко Радун иде корак даље, тврдећи да је подела на левицу и десницу превазиђена.

„Многи у Европи, без обзира на то да ли су лево или десно, имају негативан однос према бирократизованој структури Европске уније и неравноправном статусу држава унутар тог савеза. Ипак, већина грађана не припада ни левици ни десници. Многи у грчком референдуму виде буђење народне енергије, борбе за правду. Евроскептици то виде као ’не‘ даљој подршци бирократизације и централизације Европске уније, док неки опет то ’не‘ виде као отпор финансијском капиталу“, објашњава Радун.

Заставе Грчке и ЕУ - Sputnik Србија
Грчка добила битку, али не и рат

Насупрот Пророковићу и Радуну, социолог Јово Бакић сматра да је далеко свака помисао од краја левице и деснице.

„Крајњи десничари и крајњи левичари међусобно су највећи противници, а то што су у овом тренутку против неолиберализма, то је само тактичка природа, сувише су слаби и једни и други да би самостално иступали“, сматра Бакић.

С једне стране, левица поздравља резултате референдума у Грчкој јер је он, напомиње наш саговорник, послао поруку крупном капиталу и империјалним тежњама појединих земаља у Европској унији, на првом месту Немачкој, да демократска воља није умрла, да није побеђена и да ће покушати да се супротстави империјалном диктату, односно диктату крупног капитала.

С друге стране, десница у грчком ”не“ препознаје наду да идеја нације није мртва и да ће заправо национализам успети да победи залагања европске бирократије, закључује Бакић.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала