Како смо продали медије а да их нисмо продали

© Flickr / DeShaun CraddockТелевизија сметње илустрација
Телевизија сметње илустрација - Sputnik Србија
Пратите нас
Од 50 медија у власништву локалних самоуправа досад је продато 22. Иако је јавно надметање за куповину медија завршено још током лета, до данас са потенцијалним власницима није закључен ниједан купопродајни уговор, па је формални власник још увек локална самоуправа. Рок за потписивање купопродајног уговора законом није прецизно утврђен.

И док Закон о приватизацији детаљно уређује комплетан поступак припреме и продаје предузећа, рок за потписивање купопродајног уговора са правним или физичким лицем чија је понуда на јавном надметању прихваћена није прецизно утврђен.

У агенцији за приватизацију за Спутњик наводе да су припреме за закључивање првих купопродајних уговора у току и истичу да је неопходно прибављање мишљења Управе за спречавање прања новца и сагласност Регулаторног тела за електронске медије.

Међутим, док Закон о приватизацији детаљно уређује поступак припреме и продаје предузећа, у случају рока за потписивање купопродајног уговора остављена је правна празнина.

Човек без мозга - Sputnik Србија
Медији се приватизују да би били ућуткани

Поред временски непрецизног рока за коначно закључивање, такође није дефинисано ни у ком року је Агенција за приватизацију дужна да затражи мишљење, односно сагласност од Управе за спречавање прања новца и Регулаторног тела за електронске медије.

Било како било, по слову закона на јавном надметању продато је 22 медија. Више од трећине преузео је бизнисмен из Крушевца Радојица Милосављевић, кабловско дистрибутивни центар „Коперникус“ постао је потенцијални власник два медија. Познати лист „Панчевац“ припао је Ауто-центру „Зоки“, док ће Информативно пропагандним центром Кула од сада управљати фирма за чишћење и одржавање у власништву Радована Ковача.

Велико изненађење у дуго најављиваној приватизацији медија била је и продаја Студија Б, која је за 530.000 евра 19. августа припала једином заинтересованом понуђачу, компанији „Максим медија“, у чијем су власништву радио-станице ТДИ, Хит радио Каролина и Радио ЈАТ.

Том приликом, нови власници су најавили да ће о плановима за Студио Б моћи да говоре после потписивања купопродајног уговора, што се очекује у наредних 20 дана.

Месец дана касније, Студио Б формално још није добио новог власника. Ова радио-телевизија стартовала је у међувремену са новом јесењом програмском шемом, а купопродајни уговор, као ни у случају преосталих потенцијално продатих медија, није потписан.

У Агенцији за приватизацију за Спутњик наводе да су у току припреме за потписивање уговора, да су мишљења и сагласности одмах затражени, те да се чека њихово прибављање.

Док председница комисије за спровођење поступка прикупљања понуде са јавним надметањем Сања Тодоров није желела да говори о роковима за потписивање уговора, рекавши да је ненадлежна за давање изјава, у Регулаторном телу за Спутњик потврђују да су они свој део законске обавезе обавили без одлагања.

„За Регулаторно тело за електронске медије је приоритет да се сваки захтев који стигне разматра без одлагања на првој седници Савета. Неке дозволе су већ издате, а најзначајнија је дозвола која је издата за продају Јавног радиодифузног предузећа Студио Б, на седници Савета одржаној 9. септембра. То је најзначајнији медиј у групи медија за који су до сада стигли захтеви за давање сагласности“, прецизира члан Регулаторног тела Милош Рајковић.

Новине  на киоску - Sputnik Србија
Сумрак јавног информисања

Процес приватизације Студија Б помно прати и око 50 деоничара, бивши запослени који воде судски процес са захтевом да им се врати новац који су својевремено уложили у куповину акција. Вредност њихових акција још увек је предмет судског спора, тако да будућем купцу није познато колико ће износити обештећење деоничара Студија Б.

Представник деоничара Звонко Пантић за Спутњик објашњава да правно-формално обавеза обештећења сада прелази на новог власника.

„Ми смо Студио Б створили без ичије помоћи и без ичијег динара. Све што се догађа у вези са приватизацијом Студија Б је апсолутно мутно. Од оне прве приватизације, која је поништена без иједног аргумента и правног објашњења. И данас, после толико година, ништа се око Студија Б не зна, а нарочито је нејасно како је утврђена вредност капитала који себи приписује Скупштина града“.

Министарство надзире агенцију, агенција се позива на закон

Иако су највећа медијска удружења која су подржала бескомпромисну приватизацију медија, као нарочиту предност законских решења истицала могућност да запослени постану власници медија, Уредба о преносу капитала без накнаде запосленима у медијима, која је требало ближе да уреди ту област, такође је оставила простор за флексибилна тумачења.

Уредбом су пре свега у старту елиминисани запослени који су по било ком основу већ остварили право на бесплатне акције (акције Телекома, НИС-а, ЈАТ-а). Већина је, дакле, одмах избачена из игре, а додатну забуну унело је различито тумачење Уредбе између Агенције за приватизацију с једне и Министарства привреде и Министарства културе и информисања с друге стране.

Неслагање је кулминирало на случају РТВ Врање, примеру који је донедавно апострофиран као успешна власничка трансформација у којој запослени преузимају одговорност и бригу за опстанак своје медијске куће.

Упркос очекивањима, запослени у РТВ Врање (они који до сада нису остварили право на бесплатне акције), постали су власници само мањинског дела капитала, док је већински (67 одсто) решењем Агенције за приватизацију пребачен у власништво Акционарског фонда.

Коначан исход те трансформације још увек је неизвестан јер се Агенција за приватизацију позива на Закон о приватизацију, а Министарства привреде и културе и информисања на Уредбу и дух закона по коме се излазак државе из медија не доводи у питање.

Због непомирљивих ставова, Министарство привреде покренуло је у међувремену и надзор над радом Агенције за приватизацију.

До када ће их надзирати није познато, као што се не зна и шта ће закључити имајући у виду чињеницу да сама Уредба о преносу власништва оставља простор за различито тумачење.

Затвор - Sputnik Србија
Ко купује српске медије?

Закон под лупом Уставног суда

И док чекају нове власнике, неизвесност и ишчекивање постали су свакодневица за запослене у медијима широм Србије. Тамо где зараде још увек примају, оправдано се питају шта ће бити после 31. октобра, датума који Закон о јавном информисању предвиђа као последњи рок у коме локални медији могу да се финансирају из буџета.

О тој одредби која је последица императивне норме да оснивачи медија не могу бити локалне самоуправе, требало би да се ускоро изјасни и Уставни суд.

С обзиром на то да највиши правни акт, Устав Србије, право оснивања медија гарантује свима, Синдикат новинара Србије и Професионално удружење новинара Србије поднеле су Уставном суду пре годину дана Иницијативу за оцену уставности Закона о информисању.

Сазнајемо да је та иницијатива коначно ушла у процедуру, па се ускоро може очекивати да одлука Уставног суда разреши Гордијев чвор и дâ коначни епилог помпезно најављене приватизације медија.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала