Државна посета председника Кине Си Ђинпинга Америци долази у време обимних билатералних економских односа и сарадње, али и све бројнијих спорних питања, укључујући и кинеске територијалне захтеве у Источном и Јужном кинеском мору, као и најаву америчке администрације да ће увести санкције појединцима и компанијама из Кине које имају користи од сајбер шпијунаже.
Иако је сајбер безбедност била тема и ранијих састанака између америчког председника Барака Обаме и кинеског председника Си Ђинпинга, ова тема по први пут прети да озбиљно наруши америчко — кинеске односе. Недавни извештаји медија да америчка администрација разматра могућности увођења санкција појединцима или фирмама које имају користи од сајбер шпијунаже довели су до позива на отказивање самита или на спуштање на нижи ниво.
САД и Кина на различите начине гледају на сајбер нападе и правила понашања у сајбер простору, али оно што је заједничко обема владама јесте да обе третирају сајбер нападе као претњу националној безбедности. Отказивање самита два председника или његово спуштање на нижи ниво, као и увођење санкција, макар парцијалних Кини само би заоштрило односе две земље које су узајамно повезане на разне начине, сматра економиста Махмут Бушатлија.
„Ситуација је већ поприлично оштра. Не треба сметнути са ума да су Кина и Америка већ шест — седам година у економском рату. САД стално врше притисак на Кину да кроз прилагођавање јуана и подизање његове вредности њихова роба буде мање конкурентна и да Американцима омогући даљу конкуренцију са њиховим скупим производима. Са друге стране, Америка у својој земљи практично не производи ништа. Ствари које се масовно продају, као што су мобилни телефони, највише се производе у Кини", сматра Бушатлија.
Најава увођења санкција је исхитрен потез Америке, каже Бушатлија, која је навикла да се тако понаша према осталим актерима на светској сцени.
„То са Кином тешко може да се уради јер је Кина тренутно земља са највећом производњом на свету. Само је питање времена када ће постати прва економска сила света. не може се понашати према Кини као што се Америка понаша према Европи или према осталим земљама Далеког Истока", закључује Бушатлија.
Кина, каже Бушатлија држи много адута у својим рукама. Први и основни адут је то да да Кина има највећу производњу робе широке потрошње на свету. Велики број те робе на америчком тржишту завршавају као амерички производи. Друго, Кина почиње да врши озбиљан притисак на ММФ да и њихова валута уђе у корпу валута која одређује трговину новцем и треће, Кина је, каже Бушатлија врло важан члан БРИКС-а у оквиру кога постоје озбиљне тежње да се тргује у својим валутама, а не кроз долар.
Посета кинеског председника Америци биће обасјана и светлом предстојеће председничке кампање. Тако је један од републиканских претендената на председничку кандидатуру, Скот Вокер из Висконсина још прошлог месеца позвао Барака Обаму да откаже самит и да се „усредсреди на кинеске покушаје подривања америчких интереса".
Његов ривал за номинацију, Доналд Трамп тешким речима се обрушио на кинеску економију.
„То што Кини иде лоше лоше вуче и нас на доле зато што смо тако чврсто везани за Кину", рекао је Трамп. Он је додао да би кинеског председника радије понудио Мекдоналдсовим хамбургером него државном вечером.
