Барак Обама није крив што је америчка политика у Сирији претрпела крах. То тврди Бела кућа, односно његов портпарол Џош Ернест. Недавно се испоставило да се међу сиријским борцима које су обучавале САД свега четворица или петорица боре против Исламске државе.
Међутим, Ернест на брифинзима упорно тврди да за тај неуспех и протраћени новац није крив председник САД него они који су му саветовали да обучава сиријску опозицију за борбу против терориста. Ернест кривце види у неколико републиканаца и у Хилари Клинтон. А Барак Обама, како тврди његов портпарол, никада то није желео, али је био принуђен да попусти. Другим речима, све су то учиниле неке „мрачне силе“. Нечастиви је умешао прсте, нема друге.
Наравно, веома је дирљиво што Џош Ернест тако штити свог патрона, али је глупо пребацивати одговорност с председника на некакве силе. Макар оне биле и мрачне и веома утицајне. И наивно претпостављати да ће томе неко поверовати. Осим љубитеља езотерије, наравно.
А Барак Обама је мудар. Уметношћу „преусмеравања стрелица“ овладао је у потпуности. Оружје својих противника усмерио је против њих самих. И то не лично, него уз помоћ свог портпарола.
Многи амерички политичари називају Обаму бескичмењаком и председником без карактера. А Обама је неуспех у Сирији објаснио попуштањем из слабости.
Ако претпоставимо да су америчку политику у Сирији заиста осмислили републиканци и Хилари Клинтон лично, онда је перспектива још гора.
Госпођа Клинтон је један од главних кандидата за председничку позицију САД на изборима који ће бити одржани 2016. године.
Представници републиканаца су већ „окупирали“ цео Конгрес и потпуно могу да рачунају да ће брзо заузети Овални кабинет. Сви они већ имају „репутацију“.
Хилари Клинтон, на пример, била је државни секретар САД када су Американци и НАТО пакт 2011. године појурили да „спасавају“ Либију од тираније Моамера ел Гадафија. Она је амбасаду САД у тој земљи изложила нападу. Дипломатску мисију су разрушили, а амбасадора убили.
Републикански председник Џорџ Буш Млађи жалосно је познат по инвазији на Ирак. Шта је даље било — позната је прича, укључујући ескалацију тероризма. И ако се овоме дода Сирија, подршка сиријским опозиционим борцима, као и пропаст у борби против Исламске државе — будућност изгледа крајње мрачно ако неко од тих „непријатеља“ заузме место председника САД. И то не само за Американце, него и за остатак света. А он је већ довољно пропатио од Американаца, посебно неки његови делови.
Бараку Обами је време да се дозове памети и да призна своје грешке. То што се дешава у Сирији његова је заслуга у великој мери. Као и то што је попустио под наговарањем „мрачних сила“. Са демонима, као што је познато, треба се борити, а не попуштати им. Посебно са унутрашњим демонима — и у сопственој глави и у политичком систему.
