Србија у ЕУ — само уз ГМО

© Sputnik / Лев Иванов / Уђи у базу фотографијаПацови
Пацови - Sputnik Србија
Пратите нас
Србија је испунила очекивања на делу пута ка ЕУ, али су пред њом и даље велики захтеви. Од наше земље се очекује усвајање новог закона о ГМО, који ће јој омогућити да се прикључи Светској трговинској организацији.

У извештају Европске комисије оцењује се да је Србија протекле године направила крупне кораке у приближавању ЕУ и да су се стекли услови за отварање првих преговарачких поглавља. Из Владе је поручено да Србија хитрим корацима напредује ка Европској унији, јер је у 33 од 34 поглавља оцењена добро или изврсно.

Међутим, међу условима које Србија мора да испуни да би постала чланица је испуњење једне од штурих ставки у поглављу о пољопривреди и руралном развоју. Од Србије се, наиме, захтева да усвоји нови закон о ГМО, који ће нашој земљи омогућити да се прикључи Светској трговинској организацији.

ГМО - Sputnik Србија
Притисци из САД да Србија мења закон о ГМО

Од 28 чланица ЕУ, прошлог месеца 16 се финално изјаснило за потпуну забрану, а три за забрану узгоја генетски модификованих организама у одређеним подручјима. Немачка се такође изјаснила за забрану узгоја ГМО, изузев у научно-истраживачке сврхе. 

Међутим, ствари стоје другачије када је реч о промету ГМО производа. Пошто су чланице Светске трговинске организације, земље ЕУ не могу да уведу забрану промета ГМО производа. Дакле, Србија би као чланица Светске трговинске организације била у обавези да дозволи промет ГМО.

Тренутно у нашој земљи важи закон из 2009. године, који забрањује увоз, узгој, прераду и промет ГМО и производа од ГМО. Нема ни обележавања производа који садрже ГМО, јер не могу да стигну на тржиште. Инспекција моментално забрањује увоз било чега што садржи 0,09 одсто, односно мање од 1 процента ГМО, а у Србију не може да уђе семе које садржи више од једног промила ГМО.

Професор Пољопривредног факултета и почасни професор Волгоградског аграрног универзитета Миладин Шеварлић сматра да Србија треба да оде корак даље.

„Закон би требало побољшати, увести нулту толеранцију за семе. Јер ако семе има и један промил ГМО, то значи да постоји нека семенка која је генетички модификована. Паковање чак може намерно да се тако дозира и да се ГМО шири по нашим пољима“, каже Шеварлић.

Србија је једна од ретких земаља која има потпуну забрану увоза, прераде и промета ГМО, али је вероватно и једина земља у свету у којој су демократски изабрани представници 121 општине и градова изгласали Декларацију против увоза, узгоја, прераде и промета ГМО. Професор Шеварлић сматра да посланици републичког парламента немају морално право да се изјасне другачије и промене одлуку којом је од ГМО за сада заштићено три четвртине територије Србије. Он је уверен да ће се и друге општине прикључити овој иницијативи.

Иначе, да би се увела забрана промета широм света, требало би доказати да су ГМО производи штетни по здравље људи. За сада постоје само индиректни докази, експерименти на пацовима у лабораторијским истраживањима и експерименти са ГМО кукурузом.

Бројна истраживања раде се у Русији. Руска Федерација је једина земља која је приступила Светској трговинској организацији, али је и увела забрану увоза и промета ГМО и производа од ГМО, подсећа Шеварлић. 

© ФотоПрофесор др Миладин М. Шеварлић, иницијатор усвајања декларације "За Србију без ГМО"
Професор др Миладин М.  Шеварлић, иницијатор усвајања декларације За Србију без ГМО - Sputnik Србија
Професор др Миладин М. Шеварлић, иницијатор усвајања декларације "За Србију без ГМО"

„Русија чак покушава да промет ГМО подведе под закон о тероризму, јер се употреба ГМО сматра атаком на две или више личности. ГМО је практично атак на све потрошаче, ту Русија види правни основ за укључивање ове ставке у закон о борби против тероризма. Ово је доказ да Србија не мора да пристане на све“, објашњава Шеварлић.

Анализе лабораторијских пацова који су јели ГМО кукуруз показују бројне промене на унутрашњим органима и пораст умирања од канцера. Трећи резултат је бесплодност животиња које се у природи лако размножавају. Човек је на врхунцу ланца прехране, све што задеси биљке и животиње, неминовно ће задесити и људе, упозоравају стручњаци.

Да ли је Србија у позицији да захтева пријем у ЕУ без пријема у Светску здравствену организацију, и колика је уопште корист Србије од приступања СТО у тренутку када је наша привреда на удару домаће и глобалне економске кризе? С друге стране, кратка ставка извештаја Европске комисије о пољопривреди, могла би да измени будућност генерација.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала