Прва реакција на крвави терористички напад је у Париз стигла из Новог Пазара, из Мешихата исламске заједнице, који је изразио саучешће породицама погинулих, осудио напад и одбацио злоупотребу вере у насиљу над невинима. Његов председник, муфтија Мевлуд Дудић, позвао је све на јединство у борби против насиља.
У интервјуу за Спутњик муфтија Дудић говори о суштини вере, односу државе према муслиманима и лицемерју Европе.
Колико је важно, у тренутку када људи гину под покличом „Алаху ахбар“, истицати да тероризам не може да има упориште у исламу?
— Тероризам нема упориште у традиционалним верским заједницама, ни у Курану, који убиство једног човека поистовећује са убиством целог човечанства. И у Паризу је на стотине пута убијено човечанство, припадници свих раса, нација и религија, укључујући и муслимане. У име ислама не могу се убијати људи. Ислам значи преданост Богу, односно мир. Ми се поздрављамо са „Селам алејкум“, желимо мир и спас, себи и свима око нас. Најбољи међу нама су они који чине добро људима, а најлошији они који чине зло другима.
Шта сада, после напада у Паризу, говорите верницима? Да ли осећате потребу да будете активнији него иначе?
— Као када је запаљена џамија у Суботици, када су разбијане радње муслимана у Војводини, и сада говорим верницима да зло које неко чини у име било које вере не припада тој вери, али ни том народу. Морам овде да поменем ауторски текст премијера Вучића, који је на врло коректан начин приземљио неке ствари. Није дозволио да се разбуктају страсти код одређених фанатика у Србији.
Ми са нашим имамима, вероучитељима, професорима медреса и Исламског факултета свакодневно разговарамо. Као и са имамима у Паризу, Стразбуру, у Аустрији и Немачкој. Сугеришемо да верницима покушају да објасне да је ово још један покушај наношења штете муслиманима. Али не треба да ходамо погнуте, већ уздигнуте главе, да објашњавамо ислам онакав какав јесте. И онима који сматрају да је ислам крив за све ово. У том смислу очекујем да Европа, као цивилизацијска тековина којој тежимо, не падне на испиту.
Поменули сте фанатике, центар Ваше заједнице је у трусном подручју, било је и хапшења због верског екстремизма и сумње на тероризам, да ли је полиција од Вас тражила сарадњу тада и после ових напада у Француској? Да ли постоје сумње да су екстремисти међу верницима које виђате на службама?
— Нико ме није контактирао. Мислим да није било разлога. Питање екстремизма је широка тема. Желим да истакнем да смо, све док држава 2007. године није омогућила прављење паралелне верске творевине, система верске едукације, ми сносили одговорност за све што се деси унутар наше заједнице, посебно на овом подручју, за које не мислим да је трусно.
Ово треба да буде лекција Влади Републике Србије — није у њеном интересу да поред легалне исламске заједнице постоји још нека, која себе назива невладином организацијом. За њихово деловање ми не сносимо одговорност. Ми смо у снази и могућности да кроз систем исламске заједнице, кроз наша обданиште, медресе, факултет представимо верницима ислам какав јесте. Да не дозволимо било коју врсту нелогичног разумевања ислама, оног који излази из оквира онога што нам је оставио последњи божији посланик Мухамед. Подсећамо Владу и државне органе да је све у реду док контролишемо 80 процената муслимана у оквиру наше заједнице, али ако не предузму нешто и не укину двојне стандарде, ствари могу измаћи контроли и поглавар муслимана неће ту моћи ништа да уради.
Ако је Европа цивилизацијска тековина којој тежимо, како кажете, како онда да протумачимо подизање зидова пред људима који беже од рата, од терориста? Није ли то лицемерно?
— Баш тако. Они управо беже од терора, из држава где свакодневно гину невини људи, деца страдају. Они из исламских земаља траже уточиште у хришћанској Европи, условно речено, јер Европа није колевка ни Исуса, ни Мојсија, ни Мухамеда, она свима подједнако припада. Нажалост, наилазе на зидове и жице. Мислим да је време за успостављање мостова, а не подизање жица. Ако тако наставе, Европа пада на испиту. То није излаз из ове кризе.
Овде морам истаћи да се после примене двојних стандарда на верске заједнице, у Србији дешавају позитивни процеси. Посебно треба истаћи однос према мигрантима. Поступило се људски, што ме јако радује. Величина Бога је у томе што нас је учинио различитима, различитост чини Европу богатијом.
