Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Могу ли светски лидери да спрече климатске промене

© Sputnik / Ирина Калашникова / Уђи у фото-галеријуEколошкe акцијe протеста у Паризу
Eколошкe акцијe протеста у Паризу - Sputnik Србија
Пратите нас
Да ли светски лидери могу да спрече климатске промене које угрожавају опстанак планете и зауставе ратове који су запалили Блиски исток и уздрмали Европу?

Две недеље након терористичких напада у Паризу се окупио већи број шефова држава него у Уједињеним нацијама.

Франсоа Оланд ни по коју цену није хтео да одустане од највећег дипломатског скупа који је организовала француска влада — 196 шефова држава, међу којима и председник Србије Томислав Николић, стигло је у град који од терористичког напада 13. новембра живи у ритму ванредног стања.

Председник Србије Томислав Николић - Sputnik Србија
Николић: Планету сачувати од екстремиста и климатских промена

Упркос војске и полиције на париским булеварима, пред споменицима и хотелима, упркос гужвама у саобраћају и успореном кретању у метроу, у коме се смењују упозорења о сумњивим пакетима, сви су се одазвали позиву на скуп о климатским променама, ЦОП21, од чијег исхода, како воле да кажу организатори, зависи будућност планете.

Реч је о маратонским преговорима са 40.000 учесника чији је циљ да се заустави глобално загревање, односно да се не дозволи да температура порасте за више од два степена до 2050. године.

Досадашњи слични скупови нису донели резултате — обавезе које су државе преузеле у Споразуму из Кјота нису поштоване, па се овај договор, коме је рок трајања истекао 2012. године, завршио фијаском.

Разлог је што не постоји механизам (Уједињене нације то нису у стању) који може да натера државе да поштују одлуке које их обавезују да смање загађење.

У исход скупа у Паризу зато многи сумњају, иако су два највећа загађивача, САД и Кина, рекли да ће овај пут да поштују одлуке. Обама је за то, али нема подршку свог Конгреса, који не верује у глобално загревање. Ако на његово место на предстојећим председничким изборима дође републиканац, обећања дата у Паризу више неће значити.

Радна посета руског председника Владимира Путина у Републике Француске - Sputnik Србија
Путин: Су-24 оборен да би терористи могли да испоруче нафту Турској

Оланд је због тога позвао на мере које ће обавезати владе да поштују споразум. Сви се, међутим, слажу да постоји проблем и да је потребно наћи решење.

Пре него што су се догодили атентати, две политичке идеје су доминирале у организацији скупа. Оланд је желео да направи лабораторију мултилатерализма, на скупу на коме су једнако заступљене земље југа и севера, и на коме свака земља, од највећих до најмањих, има глас у коначном одлучивању.

Француска је желела да покаже да је способна да покрене снажну дипломатску иницијативу и да игра важну улогу на међународној сцени. А онда је дошла избегличка криза која је уздрмала Европу и терористички напади у Паризу, који су изменили смисао скупа. На ходницима, у кулоарима, иза затворених врата наставља се дипломатски маратон, са циљем да се приближе међународне позиције о сиријској кризи и начину да се реши проблем избеглица.

Већ првог дана на маргинама скупа су разговарали руски и амерички председници Владимир Путин и Барак Обама, а руски шеф државе се потом састао и са немачком канцеларком Ангелом Меркел и председником Европске комисије Жан-Клодом Јункером. Много се говорило и о могућем сусрету руског и турског председника, али је Кремљ зауставио гласине искључивши могућност да се Путин састане са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом.

Турски председник је тражио да се сретне са Путином, али је одбио да се извини због рушења руског авиона који се кретао дуж границе са Сиријом. На конференцији у Паризу су и други кључни актери сиријске кризе, попут Ирана, без којих није могуће пронаћи решење.

Председник Русије Владимир Путин  на самиту Г20 у Туркској - Sputnik Србија
Путин: Русија зауставила глобално загревање на годину дана

Француски коментатори сматрају да ови разговори неће донети велике промене на дипломатском плану. Париз је након терористичког напада позвао на једну, јединствену коалицију против Даеша (арапски назив за терористичку организацију Исламска држава), али је Вашингтон остао хладан према таквој могућности.

Након почетног ентузијазма врло брзо се показало да су интереси земаља које учествују у проналажењу решења за блискоисточну кризу сувише различити. Западне земље не желе заједничку коалицију против Даеша, због чега се Париз нашао изолован.

„После атентата је постојала илузија да ће свако да се укључи, сада се суочавамо са реалношћу. Не верујем да ће доћи до великих дипломатских помака на овом скупу“, каже за Спутњик Арно де ла Гранж, уредник међународне рубрике у листу „Фигаро“.

Дипломатски маратон се наставља са неизвесним исходом.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала