Војно ангажовање Немачке на ратиштима широм света није у традицији немачке одбрамбене политике након Другог светског рата. Одлука Берлина да пошаље 1.200 војника као подршку западној коалицији која бомбардује Сирију, што је реакција на терористичке нападе у Паризу, није променила ту политику.
Хубер Вецел, спољнополитички уредник у немачком листу „Зидојче цајтунг“, каже за Спутњик да ниједан немачки војник не иде у Сирију.
„Они иду у Турску, биће на бродовима у Медитерану. Немачка није директно укључена, то нису борбене јединице, већ трупе за подршку, техничари и пилоти у транспортним авионима и авионима који учествују у осматрачким мисијама“, каже немачки новинар, бивши дописник из Вашингтона.
Немачки недељник „Шпигл“ пренео је да је амерички секретар за одбрану Ештон Картер послао писмо Берлину у коме тражи већу војну сарадњу Немачке у војним операцијама у Сирији.
Канцеларка Ангела Меркел је за канал ЗДФ рекла да Немачка довољно доприноси и да неће слати додатне трупе. То, међутим, не значи промену односа са САД, оцењује Вецел.
„Нема промене у односима Берлина и Вашингтона. Американци су рекли да би волели да виде да Немци и други Европљани ураде више у Сирији него што то сада чине. Али они добро знају шта немачка војска може и шта је немачка јавност спремна да подржи и нема озбиљнијег притиска на Немачку да уради више. Ако имамо у виду унутрашњу ситуацију, Немачка чини највише што може у овом тренутку“, каже немачки новинар.
Руски стручњак Александар Галкин оцењује да је у питању изјава за унутрашње потребе.
„Меркелова неће погоршавати односе са САД. Било би неозбиљно очекивати да ће се Немачка активније мешати у блискоисточне процесе јер Берлин то неће, пре свега из унутрашњеполитичких разлога. САД ће прогутати ову пилулу али то неће заборавити Берлину“, сматра Галкин.
Руски аналитичар тумачи изјаву Меркелове као намеру да немачкој јавности покаже да Немачка није амерички сателит. Овакав утисак је оставила афера прислушкивања америчке обавештајне агенције НСА, чија је мета била и немачка канцеларка, као и сазнање да јој је немачка тајна служба БНД помагала у прислушкивању савезника, међу којима је и Француска.
Француски новинар и аналитичар Жан-Мишел Катрпоен каже за Спутњик да је немачко јавно мњење критичније према Вашингтону откад су избиле ове афере.
„Открили су да Американци раде шта хоће и прислушкују цео свет и, што је још горе, да БНД блиско сарађује са ЦИА. Немцима то смета, као што једном делу јавности, а нарочито немачким предузећима, смета агресивна политика према Русији и санкције које не шкоде Американцима већ европским предузећима“, каже Катрпоен.
Његов немачки колега објашњава да је након афере са прислушкивањем порасло неповерење према Вашинтону, али само у јавности.
„То није помогло у односима Немачке и САД, али за обе владе је то прошлост. На политичком и војном плану имају добре везе“, каже Вецел.
Катрпоен сматра да то што Берлин не мења политику према Вашингтону јесте проблем за Европу, која не развија сопствену одбрану већ је зависна од Вашингтона. Непостојање заједничке европске одбрамбене политике оставља је незаштићену од спољних претњи, као што је претња од ДАЕШ-а“, каже саговорник Спутњика.
„За Немце су Американци атомски кишобран, једини који могу да их одбране ако се једног дана нешто деси са Русијом. Али проблем европске одбране данас нису Руси, већ како се одбранити од исламиста и спречити дестабилизацију читавог медитеранског басена“, закључује француски новинар.
