Експертске владе — добро или лоше решење

© Фото : VLADA SRBIJE / SLOBODAN MILJEVICМинистри на седнице Владе Србије
Министри на седнице Владе Србије - Sputnik Србија
Пратите насTelegram
Када странке желе да подигну рејтинг, а грађани су резигнирани или разочарани класичним политичким елитама, позивају се експертске владе.

Иако је међу грађанима уврежено мишљење да спас од кризе лежи у владавини експерата, експертске владе по правилу су кратког века, а  најбољи тип влада ипак је мешовити, састављен од професионалних политичара и експерата.  

Тихомир Орешковић, Колинда Грабар Китаровић - Sputnik Србија
Тихомир Орешковић као хрватски Милан Панић

Од почетка транзиције, грађани источноевропских земаља захтевају да владе буду састављене од стручњака, експерата, уместо од професионалних политичара. У бившој Југославији, то је био случај још од раније. Извршно веће СФРЈ са Антем Марковићем на челу може се сматрати неком врстом експертске владе.

Захтеви за експертима у влади у ЕУ учестали су ескалацијом економске кризе. Тако су на места премијера Чешке, Италије и Грчке у периоду од 2009. до 2011. изабрани економисти Јан Фишер, Марио Монти и Лукас Пападемос. Међутим, те владе су биле кратког века, изабране на одређени рок са јасним циљем.

„Експертска влада је када неки виши политички ауторитет даје ограничени технички мандат некој технократској групи“, сматра хрватски новинар Денис Куљиш.

На просторима бивше СФРЈ, вера у експерте још живи. У Србији је постојала чак и експертска странка — Г17 плус, а грађани Сарајева су после немира 2014. на својим пленумима тражили формирање владе експерата. Тренутни кандидат за премијера Хрватске важи за финансијског експерта и очекује се да формира и такву владу.

Експертска влада је омиљена фраза у транзиционим земљама, сматра Зоран Стојиљковић, професор београдског Факултета политичких наука. Када странке желе да подигну рејтинг, а грађани су резигнирани или разочарани класичним политичким елитама, позивају се експертске владе. Други случај када се формира експертска влада јесте, по мишљењу професора Стојиљковића, када класични играчи не могу да се договоре или би до договора тешко дошло.

Вијори се српска застава - Sputnik Србија
Разрока српска политика

„Значи, када не можемо да се договоримо, када сумњамо да ће бирачко тело подржати одговарајућу коалициону формулу и када немамо договор око распореда места, тад нам згодно дође и премијер као експерт и експертска влада, што сада имамо на примеру Хрватске“, каже Стојиљковић.

Оно што је слабост експертских влада јесте њихова аутономија, сматра Стојиљковић.

„Питање је, међутим, колико експерти имају аутономије у односу на спољне веће играче, рецимо на Брисел, и колико експерти имају уопште простора уколико иза њих не стоје кључни политички ауторитети, или сами не стекну ауторитет“, закључује он.

И заиста, Србија је имала експертску владу и експерта на њеном челу — Мирка Цветковића. У време његове владе, каже Стојиљковић, политичка моћ није се налазила у Немањиној, већ на Андрићевом венцу.

Није то први случај у историји. По правилу, експертске владе немају политичку моћ, министри, будући да су стручњаци за поједине области, баве се искључиво својим ресорима, а због недостатка политичког кредибилитета политичка моћ не налази се у њиховим рукама, већ негде другде. Идеални тип експертске владе имао је бивши СССР. Влада Совјетског Савеза била је техничко тело и састојала се од око стотину министара, док је политичка моћ била у рукама Политбироа. Тако је било на свим нивоима власти СССР.

Жан Аселборн и Федерика Могерини - Sputnik Србија
Српски пут у ЕУ — како Брисел и Приштина кажу

С обзиром на резултате у бившој првој држави комунизма, у данашње време прибегава се мешовитом моделу, у коме су стручњаци ангажовани само у појединим ресорима, претежно економским. Према речима Дениса Куљиша, изгледа да ће и нова хрватска влада бити таква. Она, према Куљишевом мишљењу, неће бити чисто експертска, с обзиром да ће лидери обе коалиције које су се договориле о формирању владе бити у њој као заменик председника и потпредседник.

„Тако политичка моћ неће бити измештена из владе јер су сви учесници ту — и већинске странке и експерт који је позван а који представља пословни сектор у Хрватској, и то не само у Хрватској. Он је представник међународног финансијског капитала. Без обзира што нема политички углед, он има економски, јер да би Хрватска могла да функционише са овим дугом, она се мора адаптирати на очекивања међународног финансијског тржишта, и то је један облик те адаптације“, сматра Куљиш.

Он пореди будућег хрватског премијера Тихомира Орешковића са српским министром финансија Душаном Вујовићем, који је заправо гаранција страним кредиторима. Зато, према Куљишевим речима, Србија има нижу камату на државне обвезнице и друге финансијске инструменте од Хрватске.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала