Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Лепоте Републике Српске

Пратите нас
У дану када Република Српска слави свој 23. рођендан, доносимо вам слике њених природних лепота које ће вас сигурно натерати да неки од следећих дужих или краћих одмора проведете управо тамо...

Многе лепоте Републике Српске су познате само малом броју заљубљеника у природу. Док не одете тамо и не будете у прилици да уживате на лицу места, Спутњик вам је направио галерију да се припремите за то незаборавно путовање…

© Sputnik / Милена МитрићРепублика Српска богата је пределима који одузимају дах, поготово оним који се могу видети са врхова многих брда и планина...
Република Српска - Sputnik Србија
1/13
Република Српска богата је пределима који одузимају дах, поготово оним који се могу видети са врхова многих брда и планина...
© SputnikЈањ — река у општини Шипово, дуга 15 километара, улива се у реку Пливу. Позната је по Јањским отоцима и долини са многобројним малим слаповима и потоцима. Јањски отоци су познати и као популарно туристичко излетиште, које би према најавама власти Републике Српске требало да се нађе на листи заштићених природних лепота под патронатом Унеска.
Река Јањ — Јањски отоци, Шипово, Република Српска - Sputnik Србија
2/13
Јањ — река у општини Шипово, дуга 15 километара, улива се у реку Пливу. Позната је по Јањским отоцима и долини са многобројним малим слаповима и потоцима. Јањски отоци су познати и као популарно туристичко излетиште, које би према најавама власти Републике Српске требало да се нађе на листи заштићених природних лепота под патронатом Унеска.
© SputnikМилића гај — шума у Козарској Дубици где је 27. јула 1941. године подигнут устанак против фашизма у Босни и Херцеговини.
Милића гај, Козарска Дубица, Република Српска - Sputnik Србија
3/13
Милића гај — шума у Козарској Дубици где је 27. јула 1941. године подигнут устанак против фашизма у Босни и Херцеговини.
© SputnikБањалука — Храм Христа Спаситеља у главном граду Републике Српске. Процењује се да у Бањалуци, граду на реци Врбас, данас живи око 250.000 становника. У Бањалуци су смештени Влада, Скупштина и Председништво Републике Српске.
Храм Светог Илије, Бањалука, Република Српска - Sputnik Србија
4/13
Бањалука — Храм Христа Спаситеља у главном граду Републике Српске. Процењује се да у Бањалуци, граду на реци Врбас, данас живи око 250.000 становника. У Бањалуци су смештени Влада, Скупштина и Председништво Републике Српске.
© SputnikБочац — акумулационо језеро на реци Врбас. Река Врбас је дуга 250 километара. Извире испод планине Зец, протиче низом клисура и поред више насеља, а улива се у Саву у месту Србац.
Језеро Бочац, Република Српска - Sputnik Србија
5/13
Бочац — акумулационо језеро на реци Врбас. Река Врбас је дуга 250 километара. Извире испод планине Зец, протиче низом клисура и поред више насеља, а улива се у Саву у месту Србац.
© SputnikБалкана — вештачко језеро недалеко од Мркоњић Града изграђено 70–их година XX века. Састоји се од великог и малог језера. У њега се уливају планински потоци Цјепало и Скакавац, а отока му је Црна ријека која се улива у Врбас код места Дабрац.
Језеро Балкана, Република Српска - Sputnik Србија
6/13
Балкана — вештачко језеро недалеко од Мркоњић Града изграђено 70–их година XX века. Састоји се од великог и малог језера. У њега се уливају планински потоци Цјепало и Скакавац, а отока му је Црна ријека која се улива у Врбас код места Дабрац.
© SputnikМаглић — планина између Републике Српске и Црне Горе. Истоимени врх је највиши врх у Републици Српској, са надморском висином од 2.386 метара. На Маглићу се налази Перућица, једна од последњих прашума Европе.
Планина Маглић, Република Српска - Sputnik Србија
7/13
Маглић — планина између Републике Српске и Црне Горе. Истоимени врх је највиши врх у Републици Српској, са надморском висином од 2.386 метара. На Маглићу се налази Перућица, једна од последњих прашума Европе.
© SputnikПале — место у Републици Српској у којем живи готово 14.000 становника. Једно је од шест општина Града Источног Сарајева. У ратном периоду од 1992. до 1995. године то место је било главни град Републике Српске и у њему су заседале Скупштина и Влада Републике Српске.
Пале, Република Српска - Sputnik Србија
8/13
Пале — место у Републици Српској у којем живи готово 14.000 становника. Једно је од шест општина Града Источног Сарајева. У ратном периоду од 1992. до 1995. године то место је било главни град Републике Српске и у њему су заседале Скупштина и Влада Републике Српске.
© SputnikДолина реке Сутјеске. Сутјеска извире испод врха Власуља на планини Волујак. Дуга је 36 километара, улива се у реку Дрину код села Космана. Сутјеска протиче кроз Национални парк „Сутејска“. У тој долини, у лето 1943. године, одвијао се део Пете непријатељске офанзиве, познатије под називом Битка на Сутјесци.
Долина реке Сутјеске, Република Српска - Sputnik Србија
9/13
Долина реке Сутјеске. Сутјеска извире испод врха Власуља на планини Волујак. Дуга је 36 километара, улива се у реку Дрину код села Космана. Сутјеска протиче кроз Национални парк „Сутејска“. У тој долини, у лето 1943. године, одвијао се део Пете непријатељске офанзиве, познатије под називом Битка на Сутјесци.
© SputnikВишеград — град од 6.000 становника на ушћу реке Рзав у Дрину, чуван по прелепом мосту, задужбини Мехмед-паше Соколовића. Светски познат постао је када је најзначајнији српски писац XX века Иво Андрић добио Нобелову награду за роман „На Дрини ћуприја“, у ком је описана 400 година дуга историја те Соколовићеве задужбине. У Вишеграду је недавно отворен и Андрићград, меморијално, научно и културно средиште Андрићевог института, са пратећом туристичком понудом, чији је идејни творац српски редитељ Емир Кустурица.
Вишеград, Република Српска - Sputnik Србија
10/13
Вишеград — град од 6.000 становника на ушћу реке Рзав у Дрину, чуван по прелепом мосту, задужбини Мехмед-паше Соколовића. Светски познат постао је када је најзначајнији српски писац XX века Иво Андрић добио Нобелову награду за роман „На Дрини ћуприја“, у ком је описана 400 година дуга историја те Соколовићеве задужбине. У Вишеграду је недавно отворен и Андрићград, меморијално, научно и културно средиште Андрићевог института, са пратећом туристичком понудом, чији је идејни творац српски редитељ Емир Кустурица.
© SputnikДобро Поље — место у општини Калиновик. У даљини се види планински масив Трескавица, чији се највиши врх Ђокин торањ (2.086 метара надморске висине) налази на планини Пашини.
Добро поље, Калиновик, Република Српска - Sputnik Србија
11/13
Добро Поље — место у општини Калиновик. У даљини се види планински масив Трескавица, чији се највиши врх Ђокин торањ (2.086 метара надморске висине) налази на планини Пашини.
© SputnikТребиње — највећи град Републике Српске у Херцеговини. Процењује се да у њему живи око 40.000 становника. Кроз град протиче река Требишњица, а као и у Вишеграду, симболи града су мостови: Перовића мост, некада Арслангића мост, подигнут у XVI веку за време владавине Турака, и Камени мост (на слици). У Требињу је рођен и сахрањен велики српски песник Јован Дучић.
Требиње, Република Српска - Sputnik Србија
12/13
Требиње — највећи град Републике Српске у Херцеговини. Процењује се да у њему живи око 40.000 становника. Кроз град протиче река Требишњица, а као и у Вишеграду, симболи града су мостови: Перовића мост, некада Арслангића мост, подигнут у XVI веку за време владавине Турака, и Камени мост (на слици). У Требињу је рођен и сахрањен велики српски песник Јован Дучић.
© SputnikВиногради манастира Тврдош, недалеко од Требиња. Манастир је посвећен Успењу Пресвете Богородице, а према народном веровању прва богомоља је ту подигнута још у време римског цара Константина Великога и његове мајке Јелене. Крајем XIII или почетком XIV века обновио га је српски краљ Милутин (1282–1321). У њему се замонашио Свети Василије Острошки (1610–1671), а касније је у њему и столовао као епископ захумски.
Виногради Манастира Тврдош, Република Српска - Sputnik Србија
13/13
Виногради манастира Тврдош, недалеко од Требиња. Манастир је посвећен Успењу Пресвете Богородице, а према народном веровању прва богомоља је ту подигнута још у време римског цара Константина Великога и његове мајке Јелене. Крајем XIII или почетком XIV века обновио га је српски краљ Милутин (1282–1321). У њему се замонашио Свети Василије Острошки (1610–1671), а касније је у њему и столовао као епископ захумски.
Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала