Није лако бити жена политичар у Србији, још мање на челу политичке странке. Мислим да је добро да што више жена буде у политици, јер жене имају стрпљивост која мушкарцима недостаје. Мој избор на чело ДСС је успех не само за мене, него за све жене у Србији јер сам, да тако кажем, успела да добијем гласове у „мачистичкој“ средини, двотрећинском већином гласова на страначким органима, каже за Спутњик Санда Рашковић Ивић, председница Демократске странке Србије.
ДСС је после одласака Војислава Коштунице са чела странке имала доста потреса. Каква је сада ситуација у странци?
— Турбуленција више нема, сви који су хтели да оду из странке су отишли. Жао ми је што је господин Војислав Коштуница напустио странку, и до данас ми није јасно зашто је то урадио. Није промењен ни један једини програмски документ. Једино што је ново је начин вођења политике, односно, идеја укрупњавања на националном полу. Све странке које су биле евроскептичне и које се залажу за очување Косова и Метохије после избора биле су на неки начин кажњене. Негде око 14 одсто тих патриотских гласова је остало испод црте (цензус за улазак у парламент), а то значи више од 40 посланика. То би ипак била нека сила на српској политичкој сцени, и чуо би се и наш глас. У странци су остали људи доследни идеји слободне Србије и земље која жели да припада својим грађанима и која неће бити колонија Европске уније. Нико није против Европе, напротив, али за Европу у којој је и Русија.
Да ли успевате да реализујете идеју о окупљању националног сувереног блока?
— Осовину Патриотског блока чини ДСС, Двери и група интелектуалаца. Уз нас су још и неке мање странке и удружења… Имали смо и разговоре са Заветницима… Тако да нас има доста.
Да ли у Србији каква је сада Ваша идеја може да прође? Вероватно ћете ићи на покрајинске изборе ове године…
Ићи ћемо заједно у оквиру Патриотског блока, где год то буде било могуће — од локалних, преко покрајинских, до републичких избора. Имамо широку лепезу националне приче, која је идеолошки обједињена и врло јасна. Сви смо против уласка Србије у ЕУ, против Бриселског споразума, уласка Србије у НАТО. Сви смо за економски патриотизам, а то значи да се потпомогну домаћа привреда и домаћи произвођач. Против смо продаје земље, природних ресурса и предузећа странцима. Да не мислим да таква политика није потребна и да је српски народ неће разумети и пригрлити, никада се не бих прихватила овог посла који радим. Пола Србије, која је евроскептична, и не слаже са политиком ове Владе, нема ниједног свог представника.
Рекли сте да је више од половине грађана евроскептична. Како је онда могуће да Влада, по свим истраживањима, има овако висок рејтинг?
— Не верујем баш много у та истраживања. Мислим да су она пренадувана и да власт једним делом и влада путем тих истраживања. Ако ви себи на власти дате 45 или 50 одсто, а ваше противнике стављате испод цензуса, обичан грађанин, који се бави преживљавањем, нема времена да чита између редова и прави неке своје анализе. Он просто узима из медија оно што му се сервира као готово. Ако му се сервира да је Патриотски блок испод цензуса, зашто би нам дао глас када је то — бачен глас. Човек је биће које није склоно променама. Власт на тај психолошки фактор и рачуна, поготово ако имате мало већу контролу медија, аутоцензуру, кад постоји медијска блокада. Још ако имате поткупљивања… Људи онда попусте.
Са друге стране Ваше странке и идеологије имамо удруживање Бориса Тадића и Чеде Јовановића. Како гледате на ту „конкуренцију“ у опозицији?
— Они нама нису никаква конкуренција јер је то за 180 степени другачија идеологија. То је пронатовска, еврофанатична коалиција. Што се тиче Косова, па Тадић је био тај који је причу о Косову из Уједињених нација пребацио на ЕУ јер то је био најбољи пут за напуштање борбе за Косово. СНС је само наставила тим путем и отишла неколико корака даље. Дакле, ми се дијаметрално разликујемо.
Шта ће се, по Вашем мишљењу, у будућности дешавати са Косовом и Метохијом?
— Штета која је већ направљена може се избећи само ако Србија одустане од пута ка ЕУ. Сад је већ и малом детету јасно да пут до ЕУ, дакле не улазак, само пут, води преко признавања Косова, односно, преко допуштања могућности да Косово уђе у Уједињене нације. Ако то Србија подржи онда и не мора да призна независност Косова, зато што би то урадила самим тим чином. Нас обавезује Поглавље 35 и није уопште случајно да су њиме отворени преговори. ДСС сматра да би било неопходно да се одмах распише референдум о даљем прикључењу Србије ЕУ. Сви споља нам кажу да су све земље имале референдум пред сам улазак, али Србија се разликује, јер ми немамо само та такозвана реформска поглавља, ми имамо и политичка поглавља и то два. Једно је 35 о КиМ, друго је поглавље 31 које третира заједничку спољну и безбедносну политику. У њему ће се тражити да Србија уведе санкције Русији. Србија то још није урадила, ЕУ нема полугу да то од нас тражи. Са друге стране, то би изазвало велико негодовање, јер ако постоји нешто чему ја верујем у истраживањима, јесте то да је око 80 одсто грађана против увођења санкција Русији.
Да ли мислите да је могућа политика и Русија и ЕУ?
— Власт свесно и намерно замајава народ. Ово није време несврстаности, па сад ми припадамо несврстаном блоку, па лепо сарађујемо и са Истоком и са Западом. Ово је време у коме Србија иде ка ЕУ, а жели исто тако добре односе са Русијом. Од нас ће се у поглављу 31, поред увођења санкција Русији, тражити и да раскинемо споразум о слободној трговини са Москвом. Зато што је то споразум који Србија не сме да има као самостална држава, него мора један део свог суверенитета да пренесе на Брисел. Не може се све време седети на две столице. Неко да, али када дође тренутка да се одлучите коју ћете столицу, можете да завршите на патосу. Прича да смо једнаки и према Истоку и Западу није тачна. Зато што ми за ЕУ имамо министарство, преговарача, одбор, канцеларију… За сарадњу са Русијом — немамо ништа. Аустрија која је чланица ЕУ има Канцеларију за економску сарадњу са Руском Федерацијом. У тој канцеларији ради 519 запослених. А ми не смемо ни да појачамо свој извоз у тренутку када Русија даје контрасанкције ЕУ и да поентирамо.
Шта је поента уласка у ЕУ која већ сада има проблеме?
— Мени се чини да ми већ потапамо свој мали брод који се зове Србија да бисмо се укрцали на велики брод који се зове Титаник. ЕУ није ништа друго него Титаник. ЕУ није прошла ниједан имало компликованији испит — велика економска криза 2008. још није решена. Мигрантској кризи се не види крај. Видимо Европу која је премрежена зидовима, оградама, ЕУ где су почеле да се поново дижу границе… Не могу да кривим ЕУ за мигрантску кризу и за ксенофобију која се јавља, али чињеница је да мало чудно да оволике избеглице нахрле баш сада, и то само са неких територија. Како то да се из Палестине нико не сели? А тамо је стално рат ниског интензитета. Значи да их неко организује. Ко — можемо само да претпоставимо, али очито је да је то неко ван Европе.
Претпостављам да мислите на Америку?
— Па… Мислим.
Када смо већ поменули Америку, да ли се слажете са онима који кажу да САД има снажан утицај на Балкан?
Да, са тим што је у време администрације Брака Обаме то било нешто мало мање. Међутим, плаши ме могући долазак на власт Хилари Клинтон, јер би заиста наступити црни дани за Србију, јер то је жена која је директно одговорна за бомбардовање Србије. Мислим да ће Америка тек да се врати у овај део света због великог страха да Русија не испостави неке своје намере да овде на Балкану буде фактор. Велика је грешка власти што руско–хуманитарној бази у Нишу није дала могућност екстериторијалности.
