Он је за Спутњик рекао да би евентуална испорука система ПВО и Миг-29 Србији била у неком смислу геополитички корак за Русију, с обзиром да једнократна испорука не може да буде велики геополитички потез.
Како каже, то не би био шамар НАТО-у, већ би Русија једноставно само искористила стратешки ресурс који има на Балкану.
На питање који би то системи били најкориснији за Србију, Крутиков каже да су Србији потребне обе врсте наоружања — и стратешко дефанзивно и тактичко дефанзивно, али да избор пре свега зависи од става српског Генералштаба.
„Системи које медији помињу спадају у категорију тактичког наоружања, они су намењени за повећање одбрамбених капацитета копнених јединица. Рецимо, ракетни комплекс "ТОР" може се користити за покривање тенковских јединица Што се тиче С-300, то је стратешко наоружање које се користи за глобалну заштиту делова земље или целог ратишта“, истиче стручњак.
Одговарајући на питање како би евентуално Загреб реаговао на набавку наоружања, Крутиков подсећа да је Загреб био тај који је први започео трку у наоружању.
„Да, Србија планира да купи дефанзивно наоружање, али балканске земље су мале, и у таквим условима чак и набавка дефанзивних система могла би да буде протумачена као звецкање оружјем. Али уколико Србија купи системе ПВО и ескадрилу ловаца, то би изједначило позиције Загреба и Београда. А одлука о даљем наставку трке у наоружању зависи од Загреба“.
Крутиков подсећа и да саме шеме за набавку наоружања никада нису једноставне, а да је изузетак у томе Саудијска Арабија, која плаћа у готовини и одмах добија све што јој потребно.
„Постоји могућност да се отвори кредитна линија — на тај начин руски концерн ’Рособоронекспорт‘ успешно сарађује са земљама које имају потпуно различите економске капацитете. Рецимо, постоји могућност да земља добије бескаматни кредит или слично“, истиче он.
Набавка наоружања немогућа мисија?
Информација да је Србија заинтересована за куповину руских ПВО система „тор", „панцир" и „бук", као и за МиГ-29 у складу је са плановима дугорочног и средњерочног опремања Војске Србије које је одавно актуелно, каже за Спутњик аутор у Фонду стратешке културе из Москве, пуковник у пензији Горан Јевтовић.
Он верује да је изјава звничника Федералне службе за војно-техничку сарадњу резултат недавне посете потпредседника владе, Дмитрија Рогозином и представника војно техничког сектора Русије Србији. Поменути ПВО системи су одлични, са њима би наше небо било много заштићеније, каже пуковник Јевтовић.
„У неком хипотетичком рату, онај ко би хтео да нас нападне као НАТО 1999. године, овог пута би добро размислио. Тим пре, ако би било неколико дивизиона и ако би они били адекватно распоређени, штићени и авијацијом и снагама копнене војске. Ти системи немају карактериситке система С —300 или побољшаних верзија, али би у сваком случају то би био значајан напредак, каже Јевтовић.
Додаје да ово може да значи да је наша земља одустала од система С-300 и да он вероватно није ни био предмет разговора које је су Дмитриј Рогозин и експерти из Русије водили у Београду. Разлог што таквих разговора није било, није само новац, тврди Јевтовић. „Није исто да ли Русија такав систем продаје или поклања пријатељској земљи, земљи која је у евроазијском савезу или ОДКБ-у, да ли је реч о Индији, Кини, Ирану или земљи која се промовише као војно неутрална, а која је дубоко у зони интереса НАТО савеза", каже пуковник Јевтовић.
Када је реч о набавци ловца МиГ 29, он каже да наш буџет, који је за 50 милиона евра номинално мањи од прошлогодишњег, не омогућава било какву куповину. Питање је да ли тим новцем могу да се ремонтују авиони које имамо, оцењује Јевтовић, уз напомену да су и ремонтовани авиони тог типа одлични, у шта смо се уверили током бомбардовања 1999. године.
„Набавку овако скупог наоружања је наравно могуће решити кроз неке друге аранжмане, када има политичке воље и када би смо у правом смислу речи били независна и суверена земља. Проблем је што је наша држава у програму „Партнерство за мир", а достигла је и највиши стадијум под посебним патронатом Северноатлантске алијансе,. Зато мислим да је набавка скоро немогућа мисија", закључује Горан Јевтовић.
