Туристичке агенције с нестрпљењем очекују ову одлуку Владе, јер, према званичним подацима, за првих девет месеци 2015. године гости из Кине су потрошили близу 80 милијарди рубаља (око милијарди евра) само у Москви. Поједностављени визни режим са Далеким истоком ће сигурно утицати на раст интересовања за путовања у ове делове Русије. И не само код Кинеза.
Владивосток се нашао на „Гардијановом“ списку 10 најбољих руских туристичких дестинација изван Москве и Петербурга. Утицајни британски лист сматра да би Владивосток требало посетити пре свега због погледа на залив Златни рог и морских специјалитета.
Али поједностављени визни режим је само један од аспеката.
Слободна лука Владивосток би могла да постане нова морска капија за међународну привреду, јер резидентима луке Русија нуди различите повластице, на пример нулту стопу пореза на добит током пет година и бесплатну путну инфраструктуру.
Аналитичар инвестиционе компаније „Океј брокер“ Владимир Рожанковски каже да Приморска покрајина (чији је Владивосток центар), Јапан и Кина чине важан троугао.
Кинеско-јапански трговачки односи су веома напети, јер када је реч о извозу, ове земље међусобно конкуришу. Владивосток би могао да постане важна транзитна лука за јапанску и кинеску робу. То би између осталог позитивно утицало на економску ситуацију у овом делу Русије.
„Осим тога, након фукушимске катастрофе Јапан је почео да у великим количинама купује течни гас. Потребно је изградити још неколико фабрика течног гаса на Далеком истоку, јер тада би могућност да се гас испоручује преко слободне луке Владивостока постала још привлачнија за јапанске партнере. Далеки исток је познат по индустрији риболова, али је тренутно произвођачима исплативије да извозе робу него да је продају на унутрашњем тржишту. Након што повластице ступе на снагу, ситуација би могла да се промени“, каже Рожанковски.
Корпорација за развој Далеког истока, која ја задужена и за слободну луку Владивосток, добила је више предлога од потенцијалних улагача. Обим директних инвестиција засад се процењује на 147 милијарди рубаља (милијарда и 700 милиона евра). Рожанковски каже да то би било довољно за модернизацију постојеће инфраструктуре.
Узгред речено, потенцијални резидент слободне луке треба да уложи најмање пет милиона рубаља за три године (око 60.000 хиљада евра). Како истичу у Влади, приступ новом пројекту треба да имају не само велике компаније, него и представници малог и средњег бизниса.
