У Србији ће се на ванредним изборима који нас очекују међу странкама које ће се борити за улазак у власт наћи и четири странке које себе доживљавају као проруски оријентисане странке, и којима је циљ исти — да заштите културу, положај руске мањине у Србији и унапреде сарадњу са Русијом. Међутим, иако деле исте циљеве, то није било довољно да јединствено наступе на овим изборима.
У Србији живи око 20.000 оних који су се на последњем попису изјаснили као Руси, и досад су странке ове провенијенције на изборе излазиле као мањинске. Међутим, ове године једној од ових странка то право је онемогућено.
Шта то, у свом програму, нуде гласачима странке које су склоне Русији?
На ванредним изборима у Србији као проруске странке учествују „Странка Руса“, коју води Драган Цветковић, „Руска странка“, коју представаља Слободан Николић, листа „Српско-руски покрет“, коју предводи Драган Тодоровић, и „Јединствена руска странка“, коју заступа Зоран Марић. Представници ових странка никад се нису срели, нити су размишљали о уједињењу. Драган Цветковић као разлог види то што је његова странка најстарија странка регистрована у Србији у чијем се називу помиње Русија, и да је било очекивано да нове странке које су формиране после њих макар остваре неки контакт.
„То је један од разлога зашто се нисмо ни мешали са њима. Ми смо и пореклом Руси (мајка ми је Рускиња). Ми сарађујемо на бази пројекта са заинтересованим привредницима из Русије и нашим људима који имају шта да им понуде. Размишљамо о томе како да запослимо младе људе и како да остваримо што бољу сарадњу са Русијом. Мислим да нису сви који у свом називу помињу име Русије или инсинуирају на ту страну искрени, и зато и не желимо, бар засад, да имамо некакве контакте са њима“, каже Цветковић.
Њихов програм је више везан за економију него за високу политику, и зато им је више стало до резултата на локалним изборима.
„У сваком случају, ми смо против НАТО-а и за ближу сарадњу са Русијом, јер мислим да бисмо боље прошли када бисмо били у савезу са Русијом него са ЕУ“, објашњава Цветковић.
Цветковић још додаје да на њиховој листи има и других мањина, као што су Мађари, Русини и остали, сви који, како наводи, разумеју шта је њихов циљ.
Као ни Цветковић, ни председник „Руске странке“ Слободан Николић није за сарадњу са осталим сродним странкама.
Зоран Марић испред „Јединствене руске странке“, која је, узгред, и најмлађа у овој групацији странака, објашњава да је њихов циљ да пре свега очувају руску културу и сарадњу двеју држава. Какао објашњава, нема намеру да избегава сарадњу са странкама из овог корпуса већ ће покушати да уједини бирачко тело наклоњено Русији у Србији.
„Сунце се рађа на истоку, па и ми тако треба да смо више окренути ка истоку, треба да се пре свега усмеримо на сарадњу са Русијом. Циљ нам је да уђемо у и локални, покрајински и републички парламент како бисмо успели да остваримо наше циљеве. То је најмање што можемо да урадимо за нашу браћу, јер кад год нам је затребало они су били ту“, наводи Марић. Он додаје да је њихова листа спремна за предају РИК-у, и да нису одустали од тога да на изборе изађу као странка мањина, без обзира на то што је „Руској странци“ то право ускраћено. Слоган ове странке је иначе „Србија у срцу, Русија у души“.
Слободан Николић из „Руске странке“, чију листу РИК није прогласио мањинском, очекује да се после жалбе РИК-у ствари промене. У противном је најавио да ће се жалити и Управном суду. Он наглашава да већ осамнаест година сарађује са Русијом, да има Орден цара Николаја, и да се његова странка залаже за права руских држављана.
„Да им безвизни режим траје три месеца, као и грађанима ЕУ, и да им се помогне да не чекају на српско држављанство и по седам година. Ми смо за економски и војни савез са Русијом, за Евроазијски савез и приступању организацији ОДКБ“, наводи он.
Он каже да се њихова странка разликује од других странака из „руског“ корпуса пре свега по томе што има и врло јасан политички програм, док су остале странке више базиране на културном нивоу. Нема ништа против тога, али сматра да треба изнети и јасне политичке ставове, јер се ради о странкама а не невладиним организацијама.
„Српско-руски“ покрет основан је у децембра прошле године, а на овим изборима добили су подршку и од Коалиције Родољуби, коју чине Источна алтернатива — Драган Тодоровић, СОФ — Синиша Ковачевић, Српска лига — Александар Ђурђев и Мађарска лига — Леваи Чонгор. Подржали су их и Покрет ветерана, група равногораца и неколико бивших радикала. Иначе, поред руских странка, у Регистру политичких партија тренутно постоји 59 политичких странака националних мањина, што је више од половине укупног броја (108) уписаних у регистар. Најбројније у званичном регистру су партије бошњачке националне мањине, којих има укупно 12. Издвајају се и мањинске странке Мађара, Албанаца и Рома, којих је по седам. У регистар су уписане и четири партије словачке националне мањине, а уписане су и по три странке које представљају Бугаре, Влахе и Буњевце. Регистроване су и по две странке Русина, Хрвата и Румуна, као и Црногорска партија, Грађанска иницијатива Горанаца и Покрет Грка „Србиза“.
