Спрема ли Вашингтон Јацењука за председника

© Sputnik / Михаил Палинчак / Уђи у фото-галеријуВладимир Гројсман, Џо Бајден, Петро Порошенко и Арсениј Јацењук
Владимир Гројсман, Џо Бајден, Петро Порошенко и Арсениј Јацењук - Sputnik Србија
Пратите насTelegram
Кандидат за премијера и састав украјинске Владе већ су договорени. Владимир Гројсман је, после дужег премишљања, пристао да води нову Владу и обећао је да она „апсолутно неће прихватити корупцију“.

Међутим, сада је већ свима јасно да ће одлазак Арсенија Јацењука са места премијера земље украјинску политику изменити само на речима.

Петро Порошенко и Владмир Гројсман - Sputnik Србија
Сјаше Јацењук да узјаше Гројсман

Јацењук је у недељу објавио да подноси оставку. Он сматра да је његов одлазак са дужности последица вештачки изазване политичке кризе.

Међутим, право стање ствари је сасвим другачије — земља је гурнута у грађански рат и економски колапс, а сам Јацењук ће остати упамћен као катастрофални и скандалозни премијер. Њега сматрају таоцем сопствених амбиција и приписују му се бројне корупцијске афере. Тренутно је под истрагом — сумњиче га да је узео мито од три милиона долара за постављање руководилаца радија и телевизије Украјине.

Због свега тога, његова оставка није била неочекивана, али је свакако била изненадна. Дуга пауза, од скоро два месеца, између одлуке парламента и објављивања оставке изазвана је, претпоставља се, закулисним консултацијама са прекоокеанским менторима, по чијем је налогу Јацењук у своје време био назначен на место шефа Владе после државног удара.

Нема сумње да је Јацењук отишао са власти под утицајем унутрашњих, али и спољашњих притисака.

Западни медији оцењују да су „лидери револуције“, Јацењук и Порошенко, после догађаја на Мајдану међусобно „заратили“, а да су западни савезници стали на страну Порошенка и Јацењука пустили низ воду, а да је сада његова будућност неизвесна.

Председник Врховне раде Украјине Владимир Гројсман - Sputnik Србија
Гројсман пристао да предводи Владу Украјине

Међутим, оно што збуњује јесте изјава Јацењука, дата у тренутку док је подносио оставку, да ће убудуће имати „шира овлашћења“ него она коју је имао као премијер. Неки аналитичари то виде као сигнал да би он могао да постане председник државе и да је Вашингтон решио да свог пулена унапреди.

Они истовремено истичу да са позиције права засад нема никакве основе да се то учини. У таквом случају, оцењују они, Украјину чека још једна „обојена револуција“ или „трећи Мајдан“.

Догађаје у Украјини будно прати и „велики брат“ с друге стране океана. Вицепредседник САД Џозеф Бајден већ се захвалио Јацењуку на сарадњи „у историјском периоду за Украјину“ и честитао је Влади на резултатима постигнутим у последње две године. Нарочито је поздравио напредак у „тешким, али неопходним економским реформама“, потписивање споразума о придруживању ЕУ и на јачању енергетске независности Украјине.

Иако Јацењуков наследник није у тој мери компромитован као дојучерашњи премијер, он је један од блиских људи председника Порошенка, који је такође познат по лошој политици, бројним скандалима, офшор аферама и „Панамским папирима“, па се самим тим у унутрашњој и спољној политици Украјине не очекују никакве велике промене. Да би се то догодило неопходно је склонити са власти комплетну постмајданску елиту.

Meђутим, нема наговештаја да ће се било шта у економском погледу драстично променити, иако су људи тренутно мало спокојнији, пошто Гројсман још није изградио тако негативан имиџ какав има његов претходник.

Арсениј Јацењук у Врховној ради Украјине - Sputnik Србија
Оставка Јацењука — борба за новац, не за идеале

Тридесетосмогодишњи Гројсман био је од 2006. до 2014. градоначелник Винице, а потом и вицепредседник Асоцијације градова Украјине за стамбено-комунална питања. У Владу је ушао 2014. као потпредседник Владе, а затим и министар регионалног развоја и грађевинарства. Од новембра 2014. заузима место председника Врховне раде Украјине.

Док се трговало министарским местима, на украјинској политичкој сцени је било „забавно“ — губернатор Одешке области Михаил Сакашвили поставио је ултиматум свом пријатељу Порошенку и позвао је Раду да не гласа за „олигарску владу“. Екстремно десничарски покрет „Десни сектор“ отишао је корак даље, па је Порошенку запретио „метком у чело“ уколико дође до нове револуције. Претње су уследиле због неуспешног референдума у Холандији о придруживању Украјине Европској унији и након откривања података о Порошенковој утаји пореза.

Формирање нове Владе сада се чека. Гласање у Врховној ради о оставци Јацењука и кандидатури његовог наследника и његовог тима је одложено — највероватније на среду.

У сваком случају, експерти очекују да ће „због виших циљева“ Порошенко и Јацењук изгладити несугласице и да ће у коалицији бити две фракције — „Блок Петра Порошенка“ и Јацењуков „Народни фронт“. Јацењук је то и потврдио.

Шеф фракције „Блок Петра Порошенка“ Јуриј Луценко је саопштио да су сва кључна министарска места у Влади коначно договорена. Али, засад се никаква имена јавно не спомињу.

Како год било, одлука Јацењука да поднесе оставку, формирање нове Владе, избор новог премијера и све оно што следи открива нови период политичке нестабилности у земљи.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала