Венецијански парламент гласа о признавању Крима делом Русије

Пратите насTelegramOdyssey
Парламент Венеције намерава да 18. маја гласа о признавању Крима за саставни део Русије, саопштио је руски лист „Известија“.

Како се наводи, одговарајућа резолуција биће предложена парламенту на разматрање 18. маја, а гласање ће бити обављено истог дана.

Застава Аустрије - Sputnik Србија
Доња Аустрија за укидање санкција Русији

На тај начин италијанска регија Венето могла би да постане први европски регион који би признао Крим саставним делом Русије.

Гласање је иницирало 25 парламентараца, а у саставу венецијанског парламента се налази 51 посланик укупно.

„Волео бих да италијанска влада престане да прави грешке. Антируске санкције су највећа грешка, баш као и непризнавање очигледног — а то је да је Крим саставни део Русије. Економија нашег региона је у више него било који други регион осетила последице тих ограничавајућих мера. За последњих годину и по дана губици су износили преко милијарду евра само у регији Венето“, рекао је посланик Стефано Валденгамбери.

Упоредо, парламентарци ће гласати и о укидању санкција Русији.

Признавање Крима — симболични корак

Владимир Брутер са Међународног института за друштвено-политичка истраживања сматра да одлука Венецијанског парламента не би могла да утиче на став италијанског руководства, али треба имати у виду да иако Рим званично и даље подржава санкције, италијански став се разликује од ставова САД и земаља западне Европе. 

Доцент на Катедри за историју на Филозофском факултету у Београду др Александар Животић - Sputnik Србија
#SvetSaSputnjikom: Европа се полако мири са руским припајањем Крима (аудио)

„Број грађана који се залажу за укидање санкција превазилази број присталица рестриктивних мера и зато ће порасти притисак на политичке снаге које заговарају такву политику. Европски политичари тврде да је имплементација минских споразума услов за укидање санкција, али то је само изговор, јер је очигледно да Русија није крива што нема напретка по том питању. Што се тиче Крима, Европа и даље сматра да је то полуострво део Украјине, али, као што видимо, нико не истиче ову тему у први план“, каже он за Спутњик.

Михаил Нејжмаков са Института да проучавање глобализације и друштвених трендова, међутим, тврди да ова иницијатива проистиче јер северу Италије није по вољи да храни много сиромашнији југ.

„Главни показатељ тога је организација онлајн-гласања о отцепљењу северног дела од Италије 2014. године, док је ту иницијативу подржао и сам председник региона Лука Заја, који је сада на челу коалиције која се залаже за признавање Крима за саставни део Русије.

„Велику улогу на северу Италије игра пољопривреда, а чињеница је да су пољопривредници можда и највећи губитници у овом санкционом рату. Јасно је да чак и ако регионални парламент буде гласао ’за‘, то неће утицати на званичну политику Рима, тако да то је више симболични корак“, сматра он.


Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала