Владика Филарет разрешен је дужности епископа милешевског, маја прошле године, прегласавањем архијереја, са једним гласом више.
Шпекулисало се да је владика Филарет смењен само зато што је уручио Орден Белог анђела тадашњем хашком оптуженику и лидеру радикала Војиславу Шешељу, а одлука о његовој смени је протумачена као одлучан став Српске православне цркве да неће дозволити мешање политике у свој живот.
Медији су тада известили да Филарет, пошто од патријарха Иринеја није добио образложење своје смене, никада није потписао одлуку о одласку са епископског трона, на којем је био непуних 16 година.
Као његови највећи противници, тада и сада, спомињу се митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика будимљанско-никшићки Јоаникије.
Непосредно након смене Филарита спекулисало се и да ће он сигурно бити враћен у Епархију милешевску након једногодишње паузе.
У Патријаршијском двору у Београду, где је у понедељак започео радни део Сабора, уверени су да ће, упркос противљењу дела владика, овог пута већина, ипак, подржати предлог о враћању Филарета.
Чињеница је, кажу, да Филарет и даље ужива подршку великог броја архијереја, као и да су верници Епархије милешевске од патријарха тражили враћање Филарета на место владике. Наводи се и да су се патријарху током протеклих годину дана писмима обраћали чак и муслимани из околине Нове Вароши, молећи га да врати смењеног владику.
С обзиром на бројне тачке дневног реда и чињеницу да црквена скупштина више не заседа два пута годишње, у пролеће и у јесен, већ само у пролеће, заседање би могло да потраје и петнаестак дана, а највише времена биће посвећено предстојећем Свеправославном сабору на Криту, али и кадровским питањима и именовању нових владика.
Патријарх Иринеј је, међутим, уочи Сабора негирао гласине да ће у врху Српске православне цркве доћи до смене.
Први међу једнакима је тада потврдио да ће једна од тема заиста бити финансије СПЦ, од чега, како се тврди, страхују сви архијереји, с обзиром на то да је патријарх најавио строжу контролу црквених књига и одлучан је да не дозволи никакве новчане малверзације.
Патријарх је казао и да Сабор није сазван ради смена владика, већ да је то редовно заседање које ће се бавити питањима од значаја за живот СПЦ.
Ипак, у неколико епархија већ дуже време су упражњена челна места, као што је, на пример, Канадска епархија, Митрополија дабро-босанска, Епархија нишка и Епархија милешевска.
Иначе, традиционално саборско заседање привлачи пажњу, осим због дневног реда, и због раскалашног понашања црквених великодостојника.
Иако су се владике заветовале на скромност, већина њих поседује веома луксузне аутомобиле, а паркинг испред Патријаршије током трајања Сабора више личи на скуп холивудских звезда, а не скромних монаха.
Стога је саборовање увек прилика да се присетимо речи покојног патријарха Павла, који је видевши својевремено скупа возила испред Патријаршијског двора рекао:
„А шта би тек било да се нису заветовали на скромност.“
Овог пута архијереји су, тврде медији, посебно љути, јер је патријарх Иринеј забранио ноћења по луксузним престоничким хотелима, па ће сви морати да бораве у Патријаршијском двору, где су услови веома, веома скромни.
