Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Незванично: Транскрипти разговора Вучића и Шешеља

© Tanjug / TANJA VALICАлександар Вучић и Војислав Шешељ на преговорима око новог сазива Владе
Александар Вучић и Војислав Шешељ на преговорима око новог сазива Владе - Sputnik Србија
Пратите нас
Војислав Шешељ и Александар Вучић, дугогодишњи политички саборци, сад велики политички противници, срели су се лицем у лице у Скупштини Србије, после осам година. Изјаве након 50 минута разговора су биле штуре, па смо морали да претпостављамо како је текао тај разговор. Пред вама су алтернативни транскрипти.

— Којићу, изађи, рече Вучић свом шефу кабинета кад на вратима скупштинске просторије угледа самог Војислава Шешеља.

Човек на пешачком прелазу - Sputnik Србија
Неће бити „руског човека“ у новој српској Влади

„Опет носи оне кошуље са кратким рукавима, па још на њих кравату. Сећам се кад су оно Тома и он редово носили такве кошуље. Не смем да се смејем, није у реду. Замисли мене тако обученог, па мој стилиста Игор Тодоровић би ме у топ ставио“, мисли се мандатар за састав Владе Србије, кад га нешто прену.

— Е, нека си отерао овог Динкићевог, шта има да слуша шта причам.
— Здраво, Војо, како си?
— Здраво, Вучићу. Како год да сам, боље сам него ти, који мораш да будеш добар са овим неоимперијалистичким олошем уместо да се окренеш мајци Русији.
— Па био сам код Путина.
— Видео сам, паметном доста. А ти знаш да сам ја…
— Знам. И Којић није Динкићев, мој је. Једва сам нашао шефа кабинета, не може да ме прати нико.
— Па ти мислиш да је мени било лепо ономад са Ацом Стефановићем, као генсеком странке. После сам узео тебе.
— Не знам шта хоћеш да кажеш, да ће Којић… Ма не, лојалан је.
— Ама, једном Динкићев, увек Динкићев.
— Па онда би испало да сам и ја твој, а цео свет подржава наше реформе… Сад сам коначно свој. Поново либеро, поново либеро… (певљиво)
— Немој ми те песме Жељка Јоксимовића, па кô да те никад нисам водио у кафану… Сећаш се… (почиње да пева) Има један кућерак, у Срему…
— Зидан је од блата, из ината (нагласи Вучић ово „ината).
— С погледом на јабланово грање.
— И салоном, за плакање.

Евоцирање, па планирање

Лидер Радикалне странке Војислав Шешељ - Sputnik Србија
Шешељ: Идем код Вучића на консултације о влади

— Нећемо, вала, плакати, било је што је било, радикали су поново у парламенту… А ти, Вучићу, ако се одрекнеш Европске уније, можемо и у Владу.
— Хоћеш шампиту, Војо, да кажем да донесу?
— Е, нашао си где ћеш да частиш, што не зовеш у Мадеру на шампиту, а не овде за сићу…
— Па…
— Знам, знам, нећемо у Мадеру. Мада… Ако се окренеш Русији, можеш да дођеш до Батаје код мене.
— Јој, не помињи. Је л′ Јадранка још прави оне кромпируше? Пође ми вода на уста.
— Прави, прави, али ти ′оћеш са Микијем Ракићем да се дружиш.
— Мики је, Бог да му душу прости, био мој пријатељ.
— Био сам ти и ја кум.
— Сам си, Војо, увек говорио да је то политика, умеће могућег. Види, сву власт имамо… Добро, још тај Врачар…
— Јесам, јесам, и мене су подржавали многи кад су ми оно забрањивали књиге, па сам их се одрекао. Легитимно је то. Видиш како те много не нападам, сви мисле да смо се договорили, а ти знаш да нисмо већ да ти тако на дуге стазе узимам гласаче.
— Одмах сам препознао, тако си оно Милошевићу…
— Не помињи како сам Милошевићу… Боље споменик да си му подигао.
— Дао сам предлог за Ђинђића.
— Свашта, откуд и дођох.
— Ти си кô Мићун, не могу само истомишљеници истомишљеницима споменике да подижу.
— Кажем, где дођох… Лепо ми је Радета говорила…

Један сто, две делегације, нас двојица

Александар Вучић - Sputnik Србија
Вучић: Имам Владу, нерешена два ресора

— Да, бре, откуд ти сам?
— Да би ти отерао Којића. Човече, учи на мојим и грешкама Дулета Вујошевића. Човек направио Жељка Обрадовића, ја тебе, немој ти Којића…
— Какав сад Дуле Вујошевић? Шта опет инсинуираш? (темпераментно) Влада Србије је помагала и Звезду и Партизан једнако, чак је…
— Вучићу, нема камера, причамо кô људи, добро је што је Звезда добра…
— (усхићено) Наравно да је добра, вечерас је трећа утакмица финала, ако ми не избаксузираш…
— Тај твој спорт ме увек нервирао. Дошао сам сâм јер је тако председништво странке одлучило.
— Ма разумем те, и ови моји исто. Ништа не радим док се не консултујем са њима.
— Ма разумем и ја тебе, где ћеш после на очи Небојши Стефановићу, ипак су то органи странке (смех, гласан).
— (смех, гласан) Само се ти шали, није више потпредседник.
— Сад си увео ове младе лавове… Пази, Вучићу, учи на мојим грешкама, нећу ти трећи пут рећи.

Свему дође крај

— Како ти је било у казамату?
— Доста ми је тужне музике
    тужних прича и пјесама
    свелих ружа у прољеће…

— (прекида Шешеља) И чемера с њених усана. 

Знам, Војо, то ти је ова Дачићева песма, мислим Бешлићева.
— Узећеш га у Владу, видим. А како му је Слоба из Хага увалио оно кад су мене кандидовали на председничким…
— А мене после он зезну за Београд, договори се са жутима. Да седох у Београд онда…
— Никад ме не би напустио?
— Нећемо о томе, мислио сам да би Град био бољи.
— Кад рече Град, ко је рушио ово у Савамали?
— Истражују, сутра ћу да саопштим.
— Четрдесети минут, да се разилазимо, Вучићу.
— Сад ће онај Радуловић и они његови, боље крени…

„A вала, хвала богу, разишли смо се ми пре осам година“, Вучић, онако у себи.

— Да кажем Јадранки да спрема коре, ако ћеш ка Русији?
— И ка Русији, али и ка Европској унији захваљујући страшно важним реформама… Следеће године ћемо да будемо земља са највећом стопом раста у Европи ако све са Железаром буде у реду. Али није само Железара…
— Вучићу, много смо се задржали, сад кад изађем из сале, па кад ме виде, помислиће да сам те појео (смех).
— Хајде, хајде, чувај се, Војо.
— Од кога, Вучићу, од кога?

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала