Програмски директор фестивала, руски културолог Кирил Разлогов, за Спутњик каже да би руски филм „Патике“, који ће отворити фестивал, требало да буде интересантан и омладини али и представницима старије генерације.
„Соловјов је један од наших најстаријих активних режисера. Нама је било важно да фестивал отвори филм који је интересантан гледаоцима, али и да има уметничку црту, да има одлике филма који може завредети пажњу светске кинематографије“, рекао је Разлогов.
Ове године на фестивалу, поред филмова из буквално читавог света, учествују и српска остварења. Разлогов каже да је српски програм традиционално добро представљен на фестивалу, и то у различитим селекцијама:
„Биће приказан филм ’Ви идете, ја нећу‘ Хаџи Александра Ђуровића у оквиру документарног програма, затим ’Дневник машиновође‘, интересантна црна комедија у оквиру такмичарског дела, као и филмови ’Добра жена‘ Мирјане Карановић и ’Панама‘, младог режисера Павла Вучковића у оквиру програма ’Еуфорија‘, којим руководи Андреј Плахов, руски филмски критичар“, каже Разлогов.
„Мислим да ће фестивалска публика бити задовољна оним што ћемо показати. Можда ће ипак неки филмови завршити на биоскопским репертоарима“, додаје он.
Ове године на челу фестивалског жирија ће се наћи бугарски режисер Ивајло Христов, а уз њега ће филмска остварења оцењивати и индијски продуцент Ранхир Капур, режисер из Казахстана Рашид Нугманов, немчка режисерка Улрике Отингер и руска глумица Викотрија Исакова.
Фестивал ће трајати седам дана, а затвориће га остварење 80-годишњег Вудија Алена — филм о становнику Њујорка који је пожелео да своју срећу нађе у Холвуду.
Московски филмски фестивал — један од најстаријих на свету
Први пут фестивал је био одржан 1935. године, када је председник жирија био чувени Сергеј Ејзенштајн. Од 1959. године овај фестивал постаје редовна културна манифестација.
Није случајно што управо почетком шездесетих година прошлог века московски филмски фестивал заправо започиње свој живот — у самом СССР попуштају стеге тоталитаризма, али и у свету филмска индустрија започиње нову фазу развоја. Зато је у такмичарском али и у ревијалном делу фестивала било могуће видети имена страних аутора чији су радови показивали да се рађа нови филм, ослобођен класичних форми. Разуме се да наравно нису била заступљена сва имена која су наступала у Кану или Венецији, али ипак на програму фестивала се могао наћи велики Федерико Фелини, а сам фестивал су тих година посећивали Софија Лорен, Елизабет Тејлор, Ив Монтан, Ричард Бартон…
За последњих 20 година на челу жирија фестивала били су Ричард Гир, Тео Ангелопулос, Маргарета фон Трота, Фред Скепси, Алан Паркер, Глеб Панфилов, Џералдина Чаплин, Павел Лунгин, Мохсен Махмалбаф.
