Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

САД и Русија — хладни мир и подгревање сукоба

Пратите нас
Односи Русије и САД, односно НАТО-а, на најнижој су могућој тачки и без изгледа да би ситуација ускоро могла битније да се промени, сматрају саговорници Спутњика и, уз ограду да су прогнозе незахвалне, сматрају да би то за последицу могло да има регионални сукоб.

Дан уочи почетка самита НАТО-а у Варшави и дан пошто је истекао рок за смањење стратешког наоружања до чега није дошло, једино је извесно да су односи две војне силе најгори од краја Хладног рата.

NATO - Sputnik Србија
Самит у Варшави: НАТО купује време, чека новог председника САД

Пре седам година, тачније 6. јула 2009. године, амерички председник Барак Обама и тадашњи председник Русије Дмитриј Медведев, потписали су у Москви документ под називом „Заједнички меморандум о разумевању о будућем смањењу стратешког наоружања“. Документом је предвиђено смањење на од 1.500 до 1.675 нуклеарних бојевих глава са сваке стране и то у року од седам година од потписивања споразума. Дакле до јуче.

Свака од страна, што је и било очекивано, прозива ону другу. Тако је пре три месеца Обама руском председнику Владимиру Путину спочитао да је доласком на највишу функцију успорио процес смањења нуклеарног оружја.

„Због тога што је господин Путин дошао на власт или се вратио на место председника и због тога што његова стратешка концепција предвиђа приоритет војне моћи у односу на унутрашњи развој Русије, до таквог прогреса у односима са Русијом, како сам се се надао, није дошло“, изјавио је Обама.

Руска страна није крила да ће Оружане снаге Русије у 2016. години посебну пажњу посветити подршци стратешких нуклеарних снага, указујући на „забрињавајућу војну политику НАТО-а која има непријатељски карактер према Русији“.

Војне активности НАТО-а, повећање активности његових оружаних снага у близини граница Руске Федерације, распоређивање глобалног система ПРО, као и израда нових средстава за оружану борбу повећавају проблеме нарушавања постојеће стратешке равнотеже снага и стварају претњу од нових и ескалацију већ постојећих конфликта, изјавио је начелник Генералштаба Оружаних снага Русије Валериј Герасимов.

НАТО бродови у Црном мору - Sputnik Србија
Стратфор: На помолу заоштравање сукоба Русије и НАТО-а у Црном мору

Шта је за протеклих седам година две земље довело од разумевања, како је наведено у називу документа о смањењу стратешког наоружања, до готово потпуног неразумевања?

Путин све предвидео

Војни аналитичар и пуковник у пензији Горан Јевтовић за Спутњик каже да је онима који познају Северноатлантски савез јасно да им намере од старта нису биле искрене. Догађаји који су уследили то потврђују, каже он и подсећа на провокације у Грузији са Јужном Осетијом када је процес сарадње значајно нарушен. Он сматра да је тада почело захлађења односа и спуштања нивоа сарадње.

„Кључни моменат је чувено Путиново обраћање на Минхенском безбедносном форуму 2007. године када је јасно упозорио да ти безбедносни, геополитички и војни процеси не иду на поштеним основама. Он им је то јасно рекао и предвидео шта ће се догађати и управо се тако догађало. Кулминација је дошла са догађајима у Украјини, односно пучем који је, сада је то ваљда свима јасно, организован од стране САД“, оценио је Јевтовић.

Подсећајући да од догађаја у Украјини није било састанка на врху НАТО-Русија, он је нагласио да су односи на нултој тачки и да „сада имамо само фарсу Запада и имитацију покушаја одржавања некаквих партнерских односа“.

Седиште НАТО-а у Бриселу - Sputnik Србија
У сусрет самиту у Варшави: Под лупом Оснивачки акт Русија-НАТО

„Суштина је у позадини и крије се у закључцима који су одавно припремљени за (сутрашњи) самит НАТО-а у Варшави, а то је даље јачање НАТО-а, формирање брзих јединица, примена модела ротације, јачање националних контингената, формирање нових команди на истоку Европе, освежавање тих процеса на Балтику и у Пољској и практично једног заокруживања Русије из геополитичког, односно безбедносног угла“, тврди Јевтовић.

На питање докле може ићи затезање у односима он је мишљења да ће НАТО и њене водеће чланице настојати да подривају Русију на више фронтова путем мањих ратова, сукоба ограниченог интензитета, или терористичких инцидената озбиљнијих него што су до сада виђени. За то су, сматра он, погодне Украјина, Пољска и балтичке земље које би ојачали својим контигентима.

Упркос томе што Русија нема никакве агресивне намере и што је треба посматрати из одбрамбеног угла, нема говора да ће у скорије време доћи до фазе разумевања у односима САД- Русија.

„У такву врсту разумевања не треба веровати. Свако отопљавање односа је позитивно и добродошло обема странама, обичном народу, међутим, тиме се не треба заносити. Свакога дана имамо топло-хладне изјаве које нас очекују и у наредном периоду“, каже Јевтовић.

Александар Грушко - Sputnik Србија
Грушко: НАТО измишља великог противника

Било би чудно да је другачије

Професор на Факултету безбедности Зоран Драгишић пак сматра да је то што се дешава у односима Русије и САД у ствари константа међународних односа. Некада су бољи, некад лошији и те фазе, каже он, трају од кад постоје модерне државе.

„Видимо да су ти односи на најнижој могућој тачки. То је најдубља криза од краја Хладног рата и распада СССР-а“, сматра он, истичући да је тешко прогнозирати како ће се ствари даље одвијати.

„Ја очекујем да ће на самиту НАТО-а у Варшави Русија бити главна тема о чему постоје различити ставови различитих земља зависно од тога у којој мери те земље Русију виде као претњу. Најекстремније су оне које су најближе Русији, биле су део Варшавског уговора и имале историјски рђаво искуство са Совјетским савезом“, сматра он.

Савет Русија-НАТО 13. јула требало би, додаје Драгишић, да буде рефлексија самита НАТО-а који заседа сутра и прексутра. До половине јула имаћемо, по његовом мишљењу, много јаснију ситуацију и са више вероватноће ће бити видљиво у којем правцу ће се односи развијати.

Грб СССР - Sputnik Србија
Совјетски Савез је могао да уништи НАТО

Драгишић, као и Јевтовић, сматра да сукоб две стране ипак није вероватан, али да је онај регионалних размера врло могућ.

„У овом тренутку не треба страховати да ће доћи до сукоба Русије и САД, или Русије и НАТО-а. То се свакако неће десити колико год да се чују претње са једне и друге стране. Те земље ипак воде рационални људи који знају какве би последице такав сукоб изазвао. Али постоји могућност да се тај сукоб, као и у току Хладног рата, пребаци на локалне и регионалне сукобе“, каже професор Факултета за безбедност.

Балкан би, закључује Драгишић, у том смислу био прилично угрожен међусобним сукобима на релацији Москва-Брисел-Вашингтон.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала