„Вук самотњак“ појео обавештајца на терену (аудио)

„Вук самотњак“ појео обавештајца на терену
Пратите нас
Строга бирократизација служби безбедности је њихов главни проблем 21. века, сматра професор Факултета за међународну политику и безбедност Универзитета „Унион — Никола Тесла“ Горан Матић, истичући да подаци добијени посредством интернета не могу никада да замене обавештајни рад на терену.

Најновији терористички акти у Француској и покушај војног пуча у Турској су по оцени тамошњих званичника указали на пропусте у раду обавештајних служби. Да ли су лужбе спремне да се носе са најновијим изазовом тероризма и каква је ситуација у том погледу у Србији, у емисји „Спутњик интервју“ говорио је стручњак за област безбедности Горан Матић.

Он каже да се још од напада на куле у Њујорку 11. септембра 2001. као велики проблем обавештајних система у земљама западних развијених демократија показало то што су се временом превише ослониле на технологију, а испустиле теренски рад, односно људски фактор који би, како напомиње, требало да пружи највише одговора.

Није више проблем доћи до информације, већ како је обрадити, употребити и проследити, истиче Матић. Он је то илустровао случајем оперативца америчког федералног истражног бироа (ФБИ) који је имао податке о нападу на куле у Њујорку и упутио их је редовним каналима. Та информација је стигла до врха тек две године после напада. У обавештајно-безбедносном раду то се, каже Матић, зове феномен „усамљеног вука“. Он има информацију, али нема с ким да је подели јер је структура бирократизована има много тачака и не може да дође до врха.

Специјална полиција Турске - Sputnik Србија
Турска: После пуча приведено 15.000 људи, највише војника

„То је проблем 21. века, имамо строгу бирократизацију службе, с друге стране преплављеност информацијама, с треће стране ресурси који се баве обрадом и селектирањем информација су на скромном нивоу“, наводи Матић. Он зато сматра да је будућност служби безбедности у унапређењу сегмента обраде информација, уз традиционални оперативни људски део без кога службе не могу успешно да функционишу.

На питање каква је ситуација у Србији, Матић каже да је „похвала нашим службама та што се ништа не дешава“. Нема терористичких аката. Он је подсетио да је влада реаговала после догађаја у Куманову када је формиран штаб на југу Србије како би било спречено да се активности из Македоније прелију у нашу земљу. Сада имамо најновију одлуку да се формирају здружене војно-полицијске снаге да се прати стање миграната.

© SputnikГоран Матић, професор Универзитета „Унион“
Горан Матић, професор Универзитета „Унион“ - Sputnik Србија
Горан Матић, професор Универзитета „Унион“

Стање у Србији је, оцењује, Матић стабилно, али и напомиње да се никада не могу искључити активности које су дуго и системски планиране. Он каже да наше службе нису ни боље ни горе него службе држава у окружењу које улажу значајна средства у тај сектор, али и напомиње да нам предстоји реформа целог сектора безбедности. То, између осталог, изискује и процес приступања Србије ЕУ. Упозорава, међутим, да је јако опасно радити реформу неког органа а немати целу слику, не знати у ком смеру вам се креће држава, колике су потребе у односу на стање безбедности, да ли ћете ослонац тражити у европским институцијама, билатералној сарадњи или ћете самостално развијати свој систем безбедности и одбране. То су све питања на која прво треба одговорити да би се дошло до оптималног решења за службе, каже Матић.

Француска полиција контролише ситуацију испред цркве у Нормандији где су наоружани нападачи држали таоце. 26. јул 2016. - Sputnik Србија
Француска у страху од верског рата

Он подсећа да је вео тајне који обавија све службе разумљив, јер ако откријете методологију рада, ви сте рањиви. Терористи никада не врше напад на исти начин јер знају да се држава и њене структуре прилагођавају.

За службу је, додаје, изузетан проблем када терористички акт почини појединац као што је то било у Ници, када се дело изврши без икакве спољне организације. Кад имамо два, три, четири човека служба их може пратити, документовати, појединац је тежак за праћење јер се никада не зна шта се дешава у његовој глави.

По његовом мишљењу, могу се правити паралеле догађаја у Житишту који је патолошки криминални акт и овај у Ници који је терористички. Разлике су врло мале. У оба случаја је у питању патологија код извршилаца, али је незадовољство Француза радикализовано и искоришћен је за терористичку акцију. Финесе су у питању и може се назрети образац, додаје Матић.

Он истиче да је напад у Њујорку променио приступ тероризму и његову дефиницију криминалне претње означио као војну претњу. Зато су, напомиње, многе службе безбедности у свету доживеле трансформацију од класичних контраобавештајних и обавештајних служби које се баве прикупљањем, обрадом података, документовањем субверзивних активности, попримивши нове формате. Он, међутим, упозорава да је јако сложена методологија и све теже разумљива, али што је сложенија, она је и рањивија и доводи у питање ефикасност рада.

Штанд Међународне информативне агенције Спутњик на „Експофоруму“ у оквиру Петербуршког међународног економског форума - Sputnik Србија
#SputnjikIntervju: Како су Блерове лажи утицале на тероризам у Европи

Уз то имате феномен да сада говорите о информацијама чија се бројка мери милијардама, а само пре 50 година је мерена десетинама хиљада, напомиње професор Факултета за међународну политику и безбедност Универзитета „Унион — Никола Тесла“.

„Стопостотна безбедност не постоји, како у приватном животу тако и на пољу националне безбедности. Ви можете само што више можете отежати, усложњавати посао потенцијалним терористима“, нагласио је Матић у емисији „Спутњик интервју“.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала