„Такав савез био би гаранција да се неће појавити политика једностраних мера, политика доминирања САД и део америчких политичара видео је у Горбачову препреку за своје планове. А затим су се отворено кладили на Бориса Јељцина. Њихов циљ био је исти: не допустити сада већ Русији стварање моћне демократске државе“, изјавио је Горбачов.
„Сетите се када се Савез распао каква је била реакција Запада на тај трагичан догађај? Они су рекли: ’То нам је сам Бог послао‘. А када је Русија била на коленима, амерички председник је отворено поздрављао тадашње руско руководство“, додао је он.
Према речима бившег председника, „САД и сада покушавају да спроводе исту политику“. „Својевремено сам говорио Американцима: Ви покушавате да наметне људима различитих земаља своју демократију, испоручујете је као инстант-кафу, а потребно је да се људима омогући да направе свој избор. Али они су наставили и настављају да воде такву спољну политику. Чак ни председник Обама, који је демократски изабран и који ужива значајан ауторитет у земљи, није могао да промени тај курс — курс наметања једностраних решења. Уосталом, сумњам да је он то и желео“, истиче Горбачов.
Ноћу између 18. и 19. августа 1991. представници највишег руководства СССР-а су, незадовољни политиком реформи Горбачова и пројектом новог Савезног договора, створили Државни комитет за ванредно стање у СССР-у (ГКЧП СССР). Дан 19. август 1991. године је у историју државе ушао као августовски пуч. На тај дан одиграо се покушај свргавања Горбачова са места председника и промена његовог курса.
Неколико десетина тенкова се приближило Дому Врховног савета и Владе РСФСР на Краснопресњенској обали. Отпор пучистима предводили су председник РСФСР Борис Јељцин и руководство Русије. Јељцин је потписао декрете број 59 и број 61, у којим је стварање Комитета за ванредне ситуације окарактерисано као покушај државног удара. Савезни извршни органи, укључујући и снаге безбедности, били су подређени председнику РСФСР.
