Ту теорију први је дао италијански новинар Секпио Фрау у листу „Стампа“.
Он верује да Сардинија има све особине Атлантиде и одговара Платоновом опису Атлантиде као „земље богате водом и шумама и умерене климе, што јој омогућава да има жетву више пута годишње“.
Осим тога, Платон је о становницима Атлантиде говорио као о „градитељима кула“. То се може рећи и за чувена древна камена утврђења Сардиније.
Један од тих споменика пронађен је недалеко од острвског града Барумини.
Археолозима је било потребно 14 година да га ископају испод 12 метара дебелог слоја блата.
Снимак из ваздуха показао је да су скоро сва древна утврђења која се налазе тик изнад нивоа мора преплављена блатом, док су она која су била изнад остала нетакнута.
То је можда последица цунамија који је, према легенди, уништио Атлантиду.
Међутим, не може се у потпуности веровати у тачност те теорије, пошто се она коси са једном чињеницом. Платон је писао да је Атлантида уништена пре 9.000 година. То не може да буде тачно, пошто би од тада до данас прошло 11.500 година. Такође, у Средоземљу у то време није постојала цивилизација.
Међутим, Платон је можда мислио 9.000 месеци, а не година, што је било типично за то време.
У том случају, Платон је говорио о 1200 години пре Христа и то би онда могла да буде Сардинија. У то време то италијанско острво погађали су јаки земљотреси и оно се налазио на прелазу из Бронзаног у Гвоздено доба.
Позната је чињеница да се Атлантида налазила западно од Херкулових стубова, који се, према легенди, до 3. века није налазио на Гибралтару, већ у Туниском мореузу, између Сицилије и Туниса.
Међутим, верује се да је Ератостен из Кирене померио стубове, познате и као „крај света“, да би Делфи учинио центром познатог света. То се десило након што је Александар Велики померио своје источне границе након освајања нових територија.
