За шта гласају Руси?

© Sputnik / Виталий Аньков / Уђи у базу фотографијаИзбори у Русији
Избори у Русији - Sputnik Србија
Пратите нас
Избори за Државну думу (Доњи дом руског Парламента) биће одржани у Русији 18. септембра. Руски држављани бирају парламент по седми пут у најновијој историји, и пети пут се примењује такозвани мешовити изборни систем.

Половина мандата ће припасти онима који буду освојили већину гласова у својој изборној јединици, док ће друга половина припасти странкама у складу са освојеним бројем гласова. По чему су ови избори посебни?

Мањи цензус, више кандидата

На челу Централне изборне комисије је бивша  заштитница грађана Ела Памфилова. Предузимају се мере за повећање транспарентности изборног процеса. У 15 региона и 13 највећих градова на бирачким местима ће бити уграђене камере које ће снимати све што се дешава, укључујући и пребројавање гласова. Подаци ће се чувати до 12 месеци и могу да буду искоришћени као доказни материјал уколико током гласања буде дошло до нерегуларности и пропуста. У шест руских региона процес гласања се може пратити уживо преко интернета.

Кијев, Украјина - Sputnik Србија
Кијев забранио Русима у Украјини да гласају на изборима за Државну думу

Још један новитет: кандидати подносе извештаје о имовини у иностранству, то се односи не само на будуће функционере, већ и на њихове супруге и децу, укључујући малолетну. Према закону, кандидати морају да наведу изворе прихода  од којих је купљена имовина у иностранству.

Цензус је у поређењу са претходним изборима смањен са седам на пет одсто.

За 450 места у парламенту конкурише више од 6.500 хиљада кандидата. Поређења ради, 2011. године за место у посланичкоj клупи конкурисало је 3.000 кандидата.

Двоструко се повећао и број партија. Тренутно на изборима учествује 14 странака. Према речима директора Сверуског центра за проучавање јавног мњења (ВЦИОМ) Валерија Фјодорова, за сада само три странке имају шансе да уђу у парламент, а победа Јединствене Русије је готово извесна.

Гласа се за Путина

Владимир Путин - Sputnik Србија
Американци се слажу са Трампом — Путин је јак лидер

Разлог је веома једноставан: бирачи Јединствену Русију доживљавају као странку која спроводи политику председника Владимира Путина. Иначе, на челу Јединствене Русије је актуелни премијер Дмитриј Медведев, чији је рејтинг поверења тренутно око 50 одсто, док је рејтинг председника Путина 82 одсто.

„Наш циљ је добробит грађана и развој Русије, као и доследно очување стабилности, без револуција и потреса“, стоји у програму странке.

За друго и треће место ће конкурисати Комунистичка партија Руске Федерације (КПРФ) и Либерално-демократска странка Русије (ЛДПР).

Будите као Стаљин, не купујте доларе

Успех ЛДПР од оснивања ове странке зависи од харизматичног (у другој терминологији  — контроверзног) лидера Владимира Жириновског. Већина гласача који не чине бирачко тело ЛДПР-а неће ни препознати друге функционере ове странке.

Глумац Властимир Власта Велисављевић - Sputnik Србија
Власта Велисављевић: Заволео сам Русе кад су гинули за Београд

Иначе, оно што предлажу ЛДПР-овци донекле се подудара са  предизборним програмом њихових главних ривала, комуниста.

Наиме, ЛДПР се залаже за експропријацију земљишта бахатих власника, који дебело зарађују од рентирања, и чак кажу да мото „земља за сељаке“ из Лењиновог декрета „опет постаје актуелан“. Осим тога, ЛДПР се залаже за национализацију тешке индустрије, као и проширење граница Русије, где би оне подсећале на оне из доба СССР-а. Разуме се — мирним средствима.

И комунисти се залажу за национализацију природних добара и позивају да „вратимо СССР“. Залажу се за „Стаљинове начине“ очувања вредности рубље, јер „Стаљин  није трошио рубље на куповину зелених омота од бонбона“ (то јест долара), како је једном рекао лидер КПРФ-а Генадиј Зјуганов.

Али наравно да КПРФ и ЛДПР имају више разлика него сличности. Рецимо, украјинску кризу комунисти тумаче као „антисовјетизам“ док либералдемократи кажу да је тренутна ситуација у Украјини „последица државног удара који су извели комунисти“.

Иначе, све парламентарне странке подржавају повратак Крима у састав Русије, а ЛДПР каже да се залагала за то још 1992. године.

А ко је губитник?

Дмитриј Рогозин - Sputnik Србија
Рогозин исмејао изјаву уредника „Билда“ о русофилији

Четврта странка која је учествовала у раду претходног састава Думе је Праведна Русија, на челу са бившим председником Горњег дома руског Парламента, Савета Федерације, Сергејом Мироновим.

Иако се странка залаже за „социјалну правду“, укидање бенефиција народним посланицима, реформисање пензионог система и друге популарне мере, аналитичари кажу да би Праведна Русија могла да постане највећи губитник ових избора, како због „некреативне кампање“, тако и због чињенице да је део гласача незадовољних актуелном политиком Кремља прешао у табор странке Јаблоко.

Управо Јаблоко, као и Родина и Партија пензионера за правду, према резултатима испитивања јавног мњења, имају одређене шансе да добију више од три одсто  гласова бирача, али не и да пређу цензус.

Крим (ни)је наш

Кијев, Украјина - Sputnik Србија
Украјина се противи изборима за Руску думу на територији Крима

Једна од најстаријих руских демократских странака Јаблоко се иначе залагала за нови референдум о Криму у складу са украјинским законима или друге начине решавања ситуације коју страначки функционери често називају „анексијом“ полуострва, због  чега су кримске власти затражили извињење за угрожавање територијалног интегритета Русије a премијер Крима Сергеј Аксјонов је рекао да ће Јаблоко добити „минус 100 одсто гласова“ локалних бирача. Иначе, Јаблоко, као странка која је не претходним изборима добила три одсто гласова, према руским законима, добија финансијску помоћ од државе.

Рогозинова бивша странка се спрема за рат

Родина, чији је један од оснивача актуелни потпредседник владе Дмитриј Рогозин (напустио је странку 2006. године), изражено је патриотска странка која се залаже за „патриотску власт без либерала и тајкуна“, „традиционалне вредности“, „традиционалну породицу“ и „стварање општеруског културног фронта против цивилизацијске експанзије Запада“. Такође, Родина се залаже за препород система војно-патриотског васпитавања младих, јер „ако желиш мир, спремај се за рат“.

Што се тиче Партије пензионера за правду, она се нада успеху, узимајући у обзир чињеницу да је скоро сваки четврти становник Русије — пензионер.

Иначе, према прогнозама Сверуског центра за проучавање јавног мњења, излазност на изборима 18. септембра могла би да износи 50 до 54 одсто.

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала