Успешно сте се регистровали!
Молимо вас, улогујте се путем линка који вам је послат на

Ресурс будућности: Правићемо „Јужни ток“ и за воду из Бајкалског језера

Ресурс будућности: Правићемо „Јужни ток“ и за воду из Бајкалског језера
Пратите нас
Водни ресурси имаће већи значај од нафте и гаса, и када будуће генерације буду причале o „Јужном току“, говориће о „Јужном току“ којим ће тећи вода из Бајкалског језера, које складишти једну петину укупних светских резерви воде, каже за Спутњик др Мирољуб Милинчић.

Једна од најстаријих институција у Руској Федерацији је Руско географско друштво, које без прекида постоји већ 170 година, а данас има 13 хиљада чланова. То друштво је после 30 година обновило сарадњу са српским географима, која је формално озваничена пре две године. Тада је у Србији основан Развојни центар Руског географског друштва. Ван граница Русије овакав центар постоји још само у Женеви.

© Српско географско друштвоСтуденти из Русије и Србије на водопаду Јеловарник на источним падинама Копаоника.
Студенти из Русије и Србије на водопаду Јеловарник на источним падинама Копаоника. - Sputnik Србија
Студенти из Русије и Србије на водопаду Јеловарник на источним падинама Копаоника.

О сарадњи са руским колегама и важности географије као науке, у интервјуу за Спутњик говорио је др Мирољуб Милинчић, професор Географског факултета Универзитета у Београду, члан Београдског географског друштва и заступник Развојног центра Руског географског друштва у Србији.

© SputnikМирољуб Милинчић
Мирољуб Милинчић - Sputnik Србија
Мирољуб Милинчић

Председник Руског географског друштва тренутно је министар одбране Русије Сергеј Шојгу, а председник Савета је први човек земље Владимир Путин. Од оснивања у време династије Романов, друштвом су управљали најважнији људи земље. Да ли се они само протоколарно баве Друштвом или тиме желе да укажу на његов значај?

— Председник Руског географског друштва Сергеј Шојгу је до те мере непосредно укључен у рад да обилази кампове друштва на терену. Фестивалима друштва посвети цео дан, од јутра до вечери. То је далеко од церемонијалне службе да дође и одржи кратак говор. Он обиђе све штандове, разговара готово са свим учесницима. Иначе, први фестивал Друштва посетило је чак 70 хиљада људи, читава армија знатижељника који су дошли да виде какво је стање руске географије, какво је стање истраживања руског простора.

Кад је реч о сарадњи српских и руских географа, већ неколико група младих научника је боравило у Србији и обрнуто.

— На сву срећу, наша сарадња се најчешће одвија по принципу ко коме може колико помоћи, а не ко од кога може нешто добити. Један број наших студената, пре свега са Географског факултета, али и Саобраћајног и Биолошког, имало је прилику да по скоро месец дана проведе на терену у камповима широм Русије, од Долине царева у Сибиру, преко Ермака, до острва Гогланд у Финском заливу, питање је да ли би им се икада пружила шанса да нешто тако виде. То је за њих било непоновљиво искуство. Ми смо се ове године одужили, направили смо Руско-српски летњи камп на Копаонику.

© Српско географско друштвоДр Мирољуб Милинчић и председник Руског географског друштва Сергеј Шојгу потписују споразум о сараднју српског и руског географског друштва
Др Мирољуб Милинчић и председник Руског географског друштва Сергеј Шојгу потписују споразум о сараднју српског и руског географског друштва - Sputnik Србија
Др Мирољуб Милинчић и председник Руског географског друштва Сергеј Шојгу потписују споразум о сараднју српског и руског географског друштва

Милинчић подсећа да Русија излази на више мора и океана, има степе, велике планине.

Да ли као географ можете да појмите колико је разнолико и велико то пространство које се мења.

— Последње проширење територије било је прошле године, на Охотском мору, а увек актуелно је и питање Арктика.

Наш саговорник напомиње да се о Аркитику може говорити из угла политике, геополитике, потенцијалних ресурса, до климатских промена јер је он, како каже, вечна тема и вечна тежња Руске Федерације. Притом, додаје Милинчић, нико га толико није истраживао и улагао у њега као Руси и он је географска и привредна перспектива Русије: доказане су велике резерве нафте, гаса, мангана, али и других сировина, у поларном кругу врше врше ископавања угља, стога не треба да чуди толико интересовање за дај предео, о чему говоре и најдубље бушотине на свету.

© Српско географско друштвоЛазарев град у Крушевцу — студенти из Русије обишли су и важна места српске историје.
Лазарев град у Крушевцу — студенти из Русије обишли су и важна места српске историје. - Sputnik Србија
Лазарев град у Крушевцу — студенти из Русије обишли су и важна места српске историје.

Глобално отопљавање већ брине добар део света. Како у Руском географском друштву гледају на тај проблем?

Ночное небо из бухты Саган-Заба на озере Байкал - Sputnik Србија
Бисер Сибира: Задивљујући поглед на Бајкалско језеро

— На први поглед, то би за Русију могао да буде бенефит, јер ће се створити милиони хектара нове обрадиве површине, новог живота у смислу развоја шумских еко система.

„Али свако добро са собом носи и неки нови ризик“, каже он имајући у виду шире последице глобалног отопљавања.

Професор Милинчић као посебан предмет интересовања руских, али и светских географа истиче значај водних ресурса који ће, тврди он, у будућности имати већи значај од нафте и гаса.

„Велика је полемика око Јужног тока, ми то нећемо доживети, али када будуће генерације буду о њему причале, говориће о Јужном току којим ће тећи вода из Бајкалског језера. Оно баштини једну петину укупних светских резерви воде. То је ресурс на који се у овим условима не обраћа довољно пажње, али ће имати већи значај од нафте и гаса“, оцењује Милинчић.

Све вести
0
Прво нова обавештењаПрво стара обавештења
loader
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала