Штејнхефел на свом сајту „Блокада Фејсбука — зида срама“ објављује и документује спорне операције на овом интернет порталу.
„Постоји, на пример, видео-клип у ком се приказује како пса дижу у ваздух. Овај клип је имао 200 хиљада прегледа и Фејсбук је одбио да га уклони. Хвала богу, пошто се појавио овај клип на нашем сајту, Фејсбук га је након неколико дана уклонио“, објашњава адвокат сврху свог сајта.
Политички притисак се изражава, по мишљењу немачког правника, посебно у одређеним темама.
„То се дешава, чини ми се, у случају критике миграционе политике, критике насељавања избеглица у Немачку, али и у случају неких конзервативних ставова“, каже он.
Битну улогу, по Штејхефеловом мишљењу, могу да играју и одређене предрасуде које имају уредници портала.
„Ако тамо, на пример, ради 200 студената који имају право да чине шта желе, они ће вероватно пре оставити објаве ’зелених‘, односно присталица еколошких покрета, него на пример објаве десно оријентисаних партија. А и једни и други могу да објављују шта год желе док је то у оквирима закона“, каже он.
Адвокат критикује сам говор мржње (hate speach) и сматра да је та појава крајње непродуктивна:
„Перцепција говора мржње ми се уопште не свиђа, јер разводњава дискусије и одвлачи од главне теме изводећи неке појмове којима уопште у таквим дебатама није место. У Немачкој је, на пример, забрањено распиривање међунационалне мржње, вређање и ширење трачева. А све остало — ако није вређање личности — дозвољено је, и према одредбама устава води се као изражавање сопственог мишљења. Мешање у то право, категоријама као што је мржња, није легално и доводи до тога да се код људи ствара несигурност и да они на крају уопште ни не знају шта смеју да говоре. У таквом општем тренду, то ће довести до послушности и прихватања оних појмова који су само некима корисни, али и до ограничавања онога шта се уопште може говорити“, закључује Штејхефел.
