Име Едварда Сноудена је прво које пада на памет када помислите на узбуњиваче у сфери поверљивих обавештајних података. Али пре њега, други НСА оперативац, Бил Бини, осетио је потребу да упали фитиљ на тајним обавештајним акцијама своје владе. Он је четири године служио својој влади као официр у обавештајној служби америчке војске и математичар-криптограф у НСА.
Такође је био и пионир у технологији, створивши систем назван „Тин тред“, моћни аналитички уређај који је пратио електронске комуникације уз истовремену заштиту приватности људи који су пролазили кроз систем.
Бини је намеравао да „Тин тред“ открива терористичке нападе пре него што се догоде, уз поштовање грађанских слобода. Међутим, његов систем угашен је три недеље пред 11. септембар и напад на Светски трговински центар у Њујорку.
Убрзо након тога, када је НСА усвојила далеко наметљивији програм „Трејлблејзер“, који сакупља на гомиле података, Бини је одлучио да постане узбуњивач. Као противник масовног надзора, учествовао је у новом документарцу „Добри Американац“, који је ове недеље премијерно приказан у Великој Британији.
Филм истражује интригантно питање — да ли је НСА могла да спречи напад 11. септембра, као и друге терористичке акције широм света.
#WorldinFocus interview with #NSA whistleblower and @AGAmovie protagonist Bill Binney at @SputnikNewsUK studios pic.twitter.com/kfKzyOSp8A
— Sputnik UK (@SputnikNewsUK) September 15, 2016
Знање је моћ
Бини каже да види велики утицај новца и моћи у САД, које се мешају у намери да се фокусирају на безбедносне претње. „Сви ти подаци су знање, а знање је моћ, већа од било кога, без обзира да ли сте члан Уставног суда, државни тужилац, члан Конгреса или генерал.“
„Тако је Едгар Хувер радио и опстајао на челу Еф-Би-Аја 40 година. Знао је све о свакоме, и сви су то знали. То је ужасно погрешно у сваком смислу“, каже Бини.
„Пре напада 11. септембра чланови обавештајних комисија су нам говорили да компаније које желе да сарађују са НСА у Конгресу лобирају против нашег програма. Наш програм је финансирала Влада, а они су желели да га угасе, јер им је био конкуренција.“
'Bulk #surveillance kills people' — Bill Binney, ex #NSA tech chief & @AGAmovie protagonist https://t.co/llMHfhamn5 pic.twitter.com/PvxCa0X7gx
— Sputnik UK (@SputnikNewsUK) September 15, 2016
„Зашто су желели да троше огроман новац на проблем који смо ми већ решили? Желели су новац, а тадашњи људи у НСА, ФБИ и ЦИА су то подржавали јер је то био брз прилив новца како би могли да раде шта желе — а то је масовно шпијунирање свих редом.“
Игла у пласту сена
Уместо Бинијевог програма, Америка је одлучила да подржи стратегију сакупљања масовних података — потез за који је Бини упозоравао да ће имати фаталне последице. „Масовни надзор убија људе. То кажем јер аналитичар не може да у гомили података правовремено види претњу и упозори људе на њу. И зато људи умиру“, каже Бини.
Режисер „Доброг Американца“, Фриц Мозер, рекао је за Спутњик да се нада да ће нови документарац извршити притисак на владе да са већом критиком дебатују о масовном прикупљању података и надзору.
„Мислим да оно што политичари треба да превазиђу је ’више је више‘, јер понекад ’мање је више‘. Tо је посебно примењиво у овом случају.“
Мање података дају вам временску предност јер праве информације добијате раније, готово у реалном времену, а то је кључни фактор у превенцији терористичких напада.
3 years ago he warned public of massive gov surveillance, time for Obama to #PardonSnowden https://t.co/BuMjcDZaJE pic.twitter.com/OT1x3kUkmf
— Human Rights Watch (@hrw) September 14, 2016
„Сви недавни напади, укључујући оне у Француској, Немачкој и Мадриду, могли су бити спречени“, каже Мозер.
Орвеловска ноћна мора
„Претрага података је као претрес куће — за то вам треба налог, а налог захтева оправдан разлог. То су принципи одавно постављени и који су се показали исправним. Не треба да откривамо точак у дигиталној ери, већ да применимо правила из аналогног доба. Данас је све електронски повезано, па можете манипулисати уређајима из даљине. Људи могу да вам искључе пејсмејкер и убију вас, могу да вам зауставе аутомобил насред пута… То је мешање у наше животе које превазилази било шта што је Орвел могао замислити 1984“, каже Мозер.
