Удружење „Белингкет“, предвођено „блогером“, „гејмером“ и „рачуновођом“ Елиотоко Хигинсом из енглеског града Лестер (псеудоним Браун Мозес), оптужило је Русију и њене оружане снаге за обарање „боинга 777“ на линији МХ17 „Малезија ерлајнса“ на небу изнад Донбаса 17. јула 2014.
У првом делу истраге „Севодње“ приказана је неутемељеност „чињеница“ које је прикупио „Белингкет“ — то су монтиране фотографије, видео-снимци и искази сведока. Поједини „сведоци“ (који су, заправо, „волонтери“ „Белингкета“) нестали су након што су објављени материјали у којима се за удес „боинга 777“ оптужује Русија.
Порекло низа тих материјала води ка још једном примарном извору, а то је украјински министар унутрашњих послова Арсен Аваков, познат по махинацијама и намештаљкама у оквиру специјалних информационих операција против Русије.
„Антибелингкет“ је представио нови извештај који доказује неоснованост фото и видео-материјала које је „Белингкет“ приложио као резултат своје истраге о несрећи „боинга 777“.
И технички стручњаци и анализа информација из отворених изора и неки оперативни подаци сведоче, посредно и непосредно, да је рушење авиона „Малезија ерлајнса“ брижљиво испланирано и да су у њему учествовале украјинске војне формације.
То потврђује и мишљење руских стручњака у области противваздушне одбране, који указују да је узрок рушења „боинга 777“ повезан са дејствима украјинске стране.
Испланирана акција или трагична случајност?
Према мишљењу руског начелника противваздушне одбране у периоду од 2005. до 2009. године Александра Тазехулахова, могуће је да је за обарање малезијског авиона употребљен систем „Бук“, мада су могуће и друге верзије.
„Као прво, на територији Украјине има веома много комплекса, према подацима којима располажем, око девет ракетних комплекса ’Бук‘. Као друго, авион је летео на висини на којој други ракетни системи не би могли да га оборе. Употреба тог комплекса против цивилног авиона могућа је у два случаја: или је реч о испланираној акцији или о трагичној случајности. Ја сам више наклоњен другој верзији.“
Тазехулахов се не слаже са претпоставком многих да су ракетни комплекси украјинске армије у том тренутку због тешке материјалне ситуације били у лошем стању, те да нису могли ефикасно да се примењују.
„Не могу да потврдим ту верзију, јер дилетант, једноставно, не може да користи тај комплекс… Сваки човек, међутим, може да погреши, то је фамозни људски фактор. Њега не искључујем“, каже Тазехулалов.
Могуће место са којег је лансирана ракета, према сведочанствима „Алмаз-Антеја“, јесте украјинско село Зарошченскоје. Тачне податке о томе ко је контролисао ту територију нико не наводи. Према сведочењима објављеним у медијима, међутим, јасно је да је та територија била под контролом украјинских оружаних снага.
Тазехулалов истиче да свака страна представља своје интересе.
„(Амерички државни секретар Џон) Кери је тврдио да САД имају необориве доказе о томе како се све заиста догодило, али ни две године касније ти докази нису представљени. Ако тако стоје ствари, значи да је то некоме потребно. Сматрам да је потребно украјинској страни. Према мом мишљењу, то је трагична случајност, грешка оних који су то учинили. То објашњава како су могли да помешају ’боинг‘ са транспортним војним авионом“, каже Тазехулахов.
Оптуживање невиних
Почетком 2016. године у медијима је објављена информација о интервјуу оснивача истраживачког блогерског удружења „Белингкет“ Елиота Хигинса, у којем је тај поново неосновано оптужио Русију за обарање малезијског „боинга 777“. Интервју није изазвао велики одјек и могао би да буде игнорисан да није једне околности. Хигинс је себи дао за право да без релевантних доказа оптужује невине људе за злочин који нису починили.
Чак и површно проучавање „доказа“ које је представио „Белингкет“ као необориве, показује да они нису поуздани. Стиче се снажан утисак да „истрагу“ „Белингкета“, без обзира на то што лидер организације тврди да је она независна, координирају антируске снаге којима није у интересу да истраживање узрока рушења малезијског „боинга“ буде објективно и да буду утврђени прави кривци за трагедију. Њихов главни циљ јесте да се формира јавно мњење о томе да је Русија умешана у катастрофу и да се самим тим изврши притисак на ток истраге.
У новембру 2014. године „Белингкет“ је објавио извештај „’Бук‘ 3x2: тајна изгубљене цифре“ у којем од почетка себи допушта (случајно или намерно?) грубу грешку у конструисању логичког низа, игнорише очигледне чињенице, а неочигледне издваја као поуздане доказе. Један од таквих „поузданих доказа“ јесте, на пример, тврдња да се облик мрља од уља испод издувних цеви уређаја, приказаног на њиховим фотографијама, „вероватно понавља“. Реч је о мрљама које се образују услед испуштања мале количине моторног уља. То се дешава практично на свим возилима после дуготрајне паузе у коришћењу.
«Бук 3х2»: тайна потерянной цифры https://t.co/1MxzSxYHpN pic.twitter.com/0nycvqVrHZ
— Yet Another MD (@WYSLPG_YA_MD) May 4, 2016
„Белингкет“ је у извештају „Тајна изгубљене цифре“ као „доказ“ умешаности 53. ПВО бригаде у рушење „боинга 777“ користио упоређивање фотографија из јуна 2014. године на територији Белгородске области, у време вежби 53. ПВО бригаде, и фотографија уређаја „Бук“ који је снимио таблоид „Пари Мач“ у области Доњецка.
На основу „необоривих“ доказа, „Белингкет“ изводи закључак о томе да је управо та јединица 17. јула 2014. године лансирала ракету која је узроковала трагедију „боинга“. Није их поколебала чак ни ситна појединост да не постоји потврда да је колона уређаја „бук“ или било које друго борбено возило прешло руско-украјинску границу.
Фамозна фотографија коју су Војска Украјине и Савет за безбедност Украјине представили као доказ о „премештању“ руског „Бука“ из Донбаса у Русију направљена је у ноћи 19. марта код Јасиноватсковске испоставе у Доњецку. На основу те фотографије „Белингкет“ је направио детаљњу анализу карактеристика комплекса, али му је промакло да руски „Бук“ 53. ПВО бригаде са нумеричком ознаком 3x2 и „Бук“ са украјинског видео-снимка нису исти уређаји, јер немају исте компоненте.
№332 (Касательно "доклада" Билингкет "Тайна потерянной цифры") https://t.co/i4RozsskIF pic.twitter.com/8ECOnoPw65
— Combattant (@CombattantRu) May 7, 2016
Украјински комплекси „Бук“
Једно од важних питања јесте и да ли је у области антитерористичке операције у Украјини било украјинских комплекса „Бук“? После трагедије „боинга 777“ 17. јула 2014. године руководство Украјине је било веома активно у покушајима да убеди светску заједницу да у области удеса малезијског авиона није било украјинских ПВО уређаја, објашњавајући да за њима није било потребе, с обзиром на то да устаници немају авијацију.
Генералштаб Украјине је, међутим, приликом прегруписавања снага за антитерористичку операцију, формирао и групацију авијације и ПВО. То је аксиом, односно мера коју предузимају све земље у свету. Уочи катастрофе украјинска војска је извештавала о томе да је сва околина, укључујући и ваздушни простор, у области сукоба под контролом Оружаних снага Украјине.
Током брифинга Картаполова 21. јула 2014. године објављене су информације о томе да су руска средства обавештајне службе забележиле активност радара „Купола“ на дан рушења „боинга“. Поред тога, дан пре трагедије „боинга“ у информативној емисији „Војне телевизије Украјине“ приказана је репортажа о посети В. Галетеја зони антитерористичке операције, где су у кадар улетели украјински комплекси „Бука“. Датум када је настала фотографија је 15. јул.
Да ли је „боинг“ са линије МХ17 оборен из области Зарошченског?
„Настављајући да трагамо за одговором на питање ко је заиста крив за обарање малезијског авиона на небу изнад Украјине, нисмо могли да не обратимо пажњу на извештај ’Белингкета‘: ’Да ли је МХ17 оборен из области села Зарошченског?‘“, пишу „Севодња“ и „Антибелингкет“.
У том извештају, по обичају, користе се спорни извори информација који тврде да област јужно од Зарошченског, одакле је, према прорачунима руских стручњака, лансирана ракета „Бук“, 17. јула 2014. године, није била под контролом Украјине, те да тамо није било украјинских комплекса „Бук“.
Као доказе стручњаци „Белинкета“ користе упоредну анализу борбених дејстава која је представљена на званичним картама Савета за националну одбрану Украјине, сајтовима „LiveUAMap“ и „kot-ivanov“. Они не негирају да њихови извори нису увек поуздани.
Према признању украјинских војних експерата, у том периоду Генералштаб Украјине није управљао војском. У том периоду владао је свеопшти хаос, одсуство информација о местима где су распоређени одреди и о току борбених дејстава. Међу украјинским војницима владала је паника. Због тога је немогуће говорити о веродостојности извештаја о оперативној ситуацији која је унета на карте у периоду од 15. до 18. јула 2014. године, а које су коришћене у истраживањима „Белингкета“.
„Спроводећи своју истрагу наша група је закључила, супротно од ’Белингкета‘, да је 17. јула 2014. године управо из области Зарошченског украјински систем ’Бук‘ лансирао ракете које су биле узрок рушења ’боинга 777‘ МХ17“, истичу „Севодња“ и „Антибелингкет“.
Анализа материјала са отворених извора на интернету показује да је од 14. априла 2014. године руководство украјинске армије активно размештало своје ПВО групације. До јула су у Донбасу биле сконцентрисане озбиљне снаге ПВО, укључујући одреде „Бук М1“.
На територији Донбаса било је 156 комплекса ПВО Украјине. Комплексом „Бук“ била је наоружана војна формација у саставу ваздушне команде „Центар“ ПВО ваздушних снага Украјине. Сада се штаб пука налази у граду Золотоноша, али је 2014. године био поред Доњецког аеродрома, између насеља Опитноје и Спартак (то је област предграђа Доњецка–Авдејевка).
„Како би се разјаснило питање села Зарошченскоје, спровели смо додатну анализу. Велика Шишовка налази се практично на истој коти као и Зарошченскоје и на четири километра западније, односно налази се испред Шахтјорска“, наводе „Севодња“ и „Антибелингкет“.
То потврђује првобитну тезу да су се устаници бранили практично искључиво дуж трасе Доњецк-Шахтјорск-Снежноје. Зарошченскоје се налази на територији коју је контролисала украјинска војска и врло је вероватно да је у области тог насеља био размештен ПВО ради заштите украјинске авијације која је активно деловала у области Зугрес-Шахтјорск-Снежноје у периоду од 10. до 17. јула 2014. године.
На тај начин је потврђена информација да је 17. јула 2014. године из области села Зарошченскоје украјински систем „Бук“ лансирао ракету која је била узрок рушења „боинга 777“ на линији МХ17.
