Од око 150 такозваних криптовалута, у свету је данас најпознатији биткојн. О томе шта су заправо криптовалуте и да ли је реч о будућности у свету финансија, или новом виду пирамидалне преваре, у емисији „Енергија Спутњика“ Јелица Путниковић разговарала је са Исмаилом Мусабеговићем, ванредним професором Факултета за банкарство, осигурање и финансије на Београдској банкарској академији и Марком Николићем, студентом Правног факултета, који прати свет криптовалута.
Професор Мусабеговић објашњава да је, за разлику од валута које су строго регулисане и иза којих стоје централне банке, биткојн потпуно нови феномен у финансијама, који се појавио 2009. године.
„Реч је о валути која је нерегулисана, јер не постоји ниједно централно тело које би водило рачуна о употреби те валуте. То је виртуелна валута, која постоји и комуницира се кроз интернет мрежу. Ви као корисник можете на тржишту да купите биткојн путем интернета. Суштина његове вредности је као и код других валута — коју вредност у размени можете да добијете и да ли за један биткојн можете да купите нешто“, каже Мусабеговић.
На питање зашто ниједна земља није прихватила криптовалуту као официјелни начин плаћања, професор Мусабеговић објашњава да се свака држава боји те идеје јер не може да контролише токове новца. Сличног става је и студент Марко Николић.
„Криптовалуте, а нарочито биткојн као прва таква валута, имају велику ману јер су трансакције потпуно анонимне и не могу се контролисати. Немогуће је утврдити ко је коме послао новац, па се прича да су чак терористичке акције финансиране биткојнима, као и да се биткојни користе код куповине оружја, дроге и томе слично“, каже Николић.
Неки људи, као и неке организације, прихватају плаћање биткојнима, и није свака трговина у коју су укључене криптовалуте нелегална активност, каже професор Мусабеговић. Међутим, он напомиње да се мора имати у виду да је реч о високоризичним трансакцијама.
„Ако имате новца и карактер сте који може да спекулише са великим ризиком, долазите у ситуацију да можете биткојн данас купити за 300 долара, а сутра га продати за 600, али може да се деси и да он сутра вреди свега 100 или 10 долара. Дакле, реч је о ризичним трансакцијама јер је у питању валута на чију вредност утиче искључиво понуда и тражња“, објашњава Мусабеговић.
Неке велике банке, али и милијардер Бил Гејтс, најавили су увођење криптовалута у легалне финансијске токове. Марко Николић каже да је поента криптовалута управо у томе да се максимално приближи обичном човеку.
„Ако ’Мајкрософт‘ или велике банке заиста реше да организују своју криптовалуту, цела прича биће доведена на далеко озбиљнији ниво, а овај вид плаћања ће бити приближен свим људима и биће једноставнији за коришћење“, каже Николић.
